У уторак 7. јуна 2005. године, после дуге болести, у 83. години живота престало је да куца племенито срце Николе Маљковића, родом из Могорића, срез Госпић у Лици, од оца Манета и мајке Десе. Покојни Никола потекао је из врло познате и проминентне породице која је српском народу подарила осам доктора медицинских наука. После завршене велике матуре, за време немачко-усташке окупације Никола је приступио четничком покрету отпора војводе Момчила Ђујића где је провео четири године, где је надахнут родољубљем и српством, увек био на помоћи свом народу и свима којима је помоћ била потребна. На неописиво тежак начин је са својим саборцима напустио Отаџбину и обрео се у италијанском логoру у коме је провео пуне две године, да би 1948. коначно стигао у Америку. У Џенерал Моторсу је радио 35 година, све до своје заслужене пензије. Покојни Никола био је изложен у петак 10. јуна од 4 сата после подне до 9 сати увече у Светој Гори, НАШЕМ, српском православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Помен покојном Николи одржан је у седам и тридесет сати увече. >Опело Николи Маљковићу одржано је у манастиру Светог Саве у Либертивилу у суботу 11. јуна у подне. После опела одржана је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: супруга Вера, син Душан, сестра Милева, као и остала многобројна родбина, сестричине, братичине, кумови и пријатељи у Отаџбини, Америци и Аустралији. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Николу Маљковића.