Vladimir Rackovic Vladimir Rackovic

Владимир Рацковић

(1951 + 2011)

У понедељак 22. августа 2011. године у 61. години живота престало је да куца племенито срце Владимира Рацковића из Чикага, родом из Љубића код Чачка, од оца Ратомира и мајке Јелене Рацковић. Био је четврто и најмлађе дете. Отац Ратомир био је Србин из Љубића, а мајка Јелена била је из Украјине. Упознали су се у Немачкој где су обоје били у заробљеништву. После рата вратили су ce у тадашњу Југославију, у Љубић, где су живели до смрти. Имали су две кћерке, Љубицу и Мирјану и два сина Мирка и Владимира. Владимир је био добро и радно дете. Као мали помагао је комшијама у чувању оваца, касније оцу који је радио као зидар. Основну школу завршио је у Љубићу а занат за алатничара и Вишу саобраћајну школу у Чачку. Радио је двадесет година у Чачку и 23 године у Чикагу. У Југославији био је један од најбољих радника. Добијао је више наградаЧ Најбољи алатничар Србије, други из целе Југославије, Октобарску награду града Чачка као и награде предузећа Слобода Чачак где је радио. 1988. године у 38. години живота дошао је у Чикаго, где је остао 23 годин, све до краја живота. Задње 22 године радио је за PUSKAR PRECISION где је био скоро незаменљив. Оженио се исте године кад је и дошао у Америку са Јеросимом Видаковић која је неколико година пре њега дошла у Америку из Ивањице у Србији. Имаjу троје деце, кћерку Ангелину и синове Mарка и Николу. Владимир је целог живота много тешко радио. Он и супруга Јеросима су радили и гајили децу, направили су кућу у Љубићу и купили кућу у Чикагу. За 23 године брака само су два пута били сви заједно на одмору, једном у Србиј и и једном у Мексику. Владимир је стално говорио да као оду у пензију мало ће живети у Љубићу а малу у Чикагу, али његове жеље су остале неостварене. Оставио је неутешну супругу и децу, сестру Љубицу са породицом у Чикагу, брата Мирка са породицом у Србији, стевана и Наташу, децу преминуле сестре, у Намачкој, као и многобројну родбину, кумове и пријатеље. Родбина и пријатељи опростили се од покојног Владимира у суботу 27. августа 2011. године од 4 сата после подне до 7 сати увече у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Опело и сахрана биће обављени у четвртак 1. септембра 2011. године у родном Љубићу код Чачка. Вјечнаја памјат. ДУБОКО ОЖАЛОШЋЕНИ: Супруга Јеросима, кћерка Ангелина, синови Марко и Никола, сестра Љубица Мариновић са супругом Томиславом и децом Бориком, Милорадом, Јеленом и Натали, брат Мирко Рацковић са супругом Драгицом са кћеркама Силвијом Рацковић и Снежаном Ди Лорензо и њеним супругом Ђузепом, свастика Стојна Вићентић са супругом Драгутином, сином Драганом и кћерком Драганом, сестрић Стеван Домановић са породицом, сестричина Наташа Домановић, шурак Стојан Видаковић са супругом Анком и породицом, рођака Весна Марјановић са кћерком Стефанијом, као и остала многобројна родбина, кумови и пријатељи у Отаџбини и САД.

За додатне информације можете се обратити СВЕТОЈ ГОРИ, српском православном погребном заводу у Чикагу на телефон 773-588-2200.



Foto i video

ИЗЈАВЕ САУЧЕШЋА

Ahmie Ibasco (Chicago , IL)

My deepest sympathy. I know, no word can ease the pain. But please remember that you are in my thoughts and in my prayers.

Ken McCall (South Elgin , IL)

My sincere condolences on the loss of your loved one. My thoughts and prayers are with you during this difficult time. Sincerely, Ken McCall (employee at Puskar Precision)

Поделите Ваша сећања или изразите Ваше саучешће

Пошаљи цвеће

Posalji cveće