О нама

СКРОЛУЈ ДОЛЕ

Света Гора
Српски православни
погребни завод

Света Гора u Чикагу, 15. јула, лета Господњег 2000. освештењем које је обавио  Његово Преосвештенство, епископ Америчко-Канадски Митрополије Новограчаничке господин Лонгин са присутним свештенством, оцем Радомиром Никчевићем, изаслаником Његовог Високог Преосвештенства, митрополита Црногорско-Приморског, господина Амфилохија,као и пред великим бројем присутних грађана, свечано је отпочео са радом први и једини српски православни погребни завод у Чикагу.

“Света гора”  ће се наћи у помоћи свим православним хришћанима у најтежим тренуцима и обезбедити достојанствен православни погребни обред, утемељен на начелима квалитета, вредности и услужности, са повољним ценама, вазда под духовним окриљем свете Православне Цркве у својим освештеним капелама у Чикагу, у парохијској цркви или за случај да станујете далеко у погребном заводу близу Вас

У случајевима сахрана ван Америке, Света Гора  има велико искуство и  предност тиме што преко својих службеника у Србији преузима комплетну одговорност транспорта и сахране из било ког места у Америци до било ког места или гробља у бившој Југославији.

Цела процедура обично не траје више од седам дана од датума упокојења, а трошкови сахране у Отаџбини, са укљученим авионским превозом упокојеног лица, преузимањем од места упокојења, плаћањем свих аеродромских и царинских такси на београдском аеродрому Никола Тесла и превозом да гробља у било ком крају бивше Југославије обично не превазилази цену сахране на локалном гробљу у Америци.

Света Гора – Српски православни погребни завод

Зашто се молимо за мртве

Православно хришћанско учење о молитвама за умрле заснива се на вери у бесмртност душе и у васкрс тела. Пошто се љубав међу хришћанима не прекида ни после смрти, наша Црква наставља и даље да се моли за своје чланове, без обзира били они овде на земљи или се већ преселили у вечност. Наша Црква је посветила један дан у недељи, сваку суботу, као дан за молитве за умрле.

Помени (Парастоси)

Појединачни помени мртвих, или парастоси, су помени који се врше после смрти: у трећи; осми; четрдесети дан и после пола године и годину дана.

Трећи дан после смрти:

Душа присупа тешком духовном испиту.

Осми дан после смрти:

Душа одлази у небо да се поклони Свевишњем

Четрдесети дан после смрти:

У четрдесети дан по разрешењу душе од тела завршава се ходање душе по митарствима.

Полугодишњи парастос:

Парастос се врши да би кроз наше молитве умилостивили Бога, да би покојнику олакшао муке или увећао блаженство.

Годишњи парастос:

Као што се сваке године сећамо дана када смо физички рођени, тако исто треба да се сећамо дана смрти наших најмилијих. То је дан њиховог духовног рођења у нови- духовни живот. Обично се на дан годишњице од смрти покојнику подиже и освећује надгробни споменик. Чин освећења споменика у требнику се зове “Освећење надгробног крста”, што значи да би споменик могао бити освећен, мора на себи да има урезан знак Крста Господњег.

Општи парастоси и задушнице

Црква је одредила неколико дана у години када се врше општи помени за све умрле. Ти се дани називају задушнице.

У нашој цркви постоје следеће задушнице:

• Месопусна субота, пред Ускршњи пост

• Ускршње задушнице, друга, трећа и четврта субота Ускршњег поста

• Побусани понедељак, по младом Ускрсу

• Духовске задушнице, у суботу уочи духова

• Михољданске задушнице, јесење, у суботу пред Михољдан

• Митровске задушнице, у суботу пред Митровдан

• Видовданске, на Видовдан, врши се помен свим изгинулим за Веру и Отаџбину