O nama

SKROLUJ DOLE

Sveta Gora
Srpski pravoslavni
pogrebni zavod

Sveta Gora u Čikagu, 15. jula, leta Gospodnjeg 2000. osveštenjem koje je obavio Njegovo Preosveštenstvo, episkop Američko-Kanadski Mitropolije Novogračaničke gospodin Longin sa prisutnim sveštenstvom, ocem Radomirom Nikčeviđem, izaslanikom Njegovog Visokogpreosveštenstva, mitropolita Crnogorsko-Primorskog, gospodina Amfilohija,kao i pred velikim brojem prisutnih građana, svečano je otpočeo sa radom prvi i jedini srpski pravoslavni pogrebni zavod u Čikagu

„Sveta gora“  će se naći u pomoći svim pravoslavnim hrišđanima najtežim trenucima i obezbediti dostojanstven pravoslavni pogrebni obred,  utemeljen na načelima kvaliteta, vrednosti i uslužnosti, sa povoljnim cenama, vazda pod duhovnim okriljem svete Pravoslavne Crkve u svojim osveštenim kapelama u Čikagu, u parohijskoj crkvi ili za slučaj da stanujete daleko u pogrebnom zavodu blizu Vas.

U slučajevima sahrana van Amerike, Sveta Gora  ima veliko iskustvo i  prednost time što preko svojih službenika u Srbiji preuzima kompletnu odgovornost transporta i sahrane iz bilo kog mesta u Americi do bilo kog mesta ili groblja u bivšoj Jugoslaviji.


Cela procedura obično ne traje više od sedam dana od datuma upokojenja, a troškovi sahrane u Otadžbini, sa uključenim avionskim prevozom upokojenog lica, preuzimanjem od mesta upokojenja, plaćanjem svih aerodromskih i carinskih taksi na beogradskom aerodromu Nikola Tesla i prevozom da groblja u bilo kom kraju bivše Jugoslavije obično ne prevazilazi cenu sahrane na lokalnom groblju u Americi.

Sveta Gora – Srpski pravoslavni pogrebni zavod

Zašto se molimo za mrtve

Pravoslavno hrišćansko učenje o molitvama za umrle zasniva se na veri u besmrtnost duše i u vaskrs tela. Pošto se ljubav među hrišćanima ne prekida ni posle smrti, naša Crkva nastavlja i dalje da se moli za svoje članove, bez obzira bili oni ovde na zemlji ili se već preselili u večnost. Naša Crkva je posvetila jedan dan u nedelji, svaku subotu, kao dan za molitve za umrle.

Pomeni (Parastosi)

Pojedinačni pomeni mrtvih, ili parastosi, su pomeni koji se vrše posle smrti: u treći; osmi; četrdeseti dan i posle pola godine i godinu dana.

Treći dan posle smrti:

Duša prisupa teškom duhovnom ispitu.

Osmi dan posle smrti:

Duša odlazi u nebo da se pokloni Svevišnjem

Četrdeseti dan posle smrti:

U četrdeseti dan po razrešenju duše od tela završava se hodanje duše po mitarstvima.

Polugodišnji parastos:

Parastos se vrši da bi kroz naše molitve umilostivili Boga, da bi pokojniku olakšao muke ili uvećao blaženstvo.

Godišnji parastos:

Kao što se svake godine sećamo dana kada smo fizički rođeni, tako isto treba da se sećamo dana smrti naših najmilijih. To je dan njihovog duhovnog rođenja u novi- duhovni život. Obično se na dan godišnjice od smrti pokojniku podiže i osvećuje nadgrobni spomenik. Čin osvećenja spomenika u trebniku se zove „Osvećenje nadgrobnog krsta“, što znači da bi spomenik mogao biti osvećen, mora na sebi da ima urezan znak Krsta Gospodnjeg.

 Opšti parastosi i zadušnice

Crkva je odredila nekoliko dana u godini kada se vrše opšti pomeni za sve umrle. Ti se dani nazivaju zadušnice.

U našoj crkvi postoje sledeće zadušnice:

• Mesopusna subota, pred Uskršnji post

• Uskršnje zadušnice, druga, treća i četvrta subota Uskršnjeg posta

• Pobusani ponedeljak, po mladom Uskrsu

• Duhovske zadušnice, u subotu uoči duhova

• Miholjdanske zadušnice, jesenje, u subotu pred Miholjdan

• Mitrovske zadušnice, u subotu pred Mitrovdan

• Vidovdanske, na Vidovdan, vrši se pomen svim izginulim za Veru i Otadžbinu