Miodrag Jekić Miodrag Jekić

Miodrag Jekić

(1936 + 2021)

Miodrag Jekić, age 85, passed away peacefully at home on Monday, December 20, 2021. Born on June 4, 1936 in Kragujevac, Serbia, to father Radomir and mother Mileva Jekić.

Miodrag is survived by his dearly beloved wife Nadežda Jekić; His caring daughters: Zorica (Dragan) Jevremović, Verica (Zoran) Marić, Slavica (Dragan) Simić; Beloved grandchildren: Ivan, Nenad, Miljan, Predrag and Tamara; Beloved great-grandchildren: Mihailo, Raphael and Athena Sofia.

Miodrag’s his kind and generous heart will be sorely missed by numerous other family members, Kumovi, dear friends in Serbia, the USA and worldwide.

Opelo (Serbian Orthodox Funeral Service) will take place on Thursday, December 23, 2021 at 11 a.m. at the New Gračanica Serbian Orthodox Monastery, 35240 W Grant Ave, Third Lake, IL 60046.

Interment Most Holy Mother of God Cemetery.

After the interment, Daća (Serbian Orthodox Memorial Luncheon) will take place at the New Gračanica Serbian Orthodox Monastery.

For detailed information please contact:
SVETA GORA FUNERAL HOME, Chicago, tel 773-588-2200.


New Gračanica Serbian Orthodox Monastery




Photo and Video

CONDOLENCES

Tamara Simic (Chicago IL )

Sutra ti je 40 dana Deda moj 💔 Volim te Beskrajno nedostaješ mnogo😢 Čuvamo baku, nebirni🙃♥️ Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega. Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja… Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno, što nećemo da ga vidimo i što neće da nam se javi. Boli to što će svuda da nam fali i što će uvek biti taj neko koji nedostaje… Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo njegova smrt već i život koji je mogao još da traje a ugasio se. Bole pobede podjednako kao porazi, uspesi podjednako kao neuspesi i sve se, odjednom, na trenutak, poravna, postaje besmisleno, prazno. Kada nam odlazi neko drag, odlazi i muzika koju je slušao, ljudi koje je poznavao, snovi koje je sanjao, odlaze njegove dileme, njegove tajne, njegovi strahovi. I sve boli… Boli kada postavimo pitanje da li je sve bilo uzalud? Da li smo pogrešili? Ili, da li je moglo drugačije? A dobro znamo da nije… Boli kada se setimo da ga nema. Boli svako sećanje na njega. Bole fotografi je. Bole mesta kojima smo prolazili. Bole reči koje smo rekli. Bole reči koje nismo rekli, a morali smo. Bole njegovi prijatelji. Bole njegove ljubavi. Bole svačije ljubavi kada razmišljamo o njemu. Boli sve što podseća na njega, svaki delić ovog sveta… Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo bol, boli sve drugo. Boli što zauvek nestaje i što ga više nigde neće biti. Boli saznanje da nikada više neće moći da se raduje, da se smeje, mašta, trči, plače, voli. Boli sve ono što je mogao da uradi, a nije. Boli sve ono što je tek trebao da prođe, a nije. Boli proleće, boli sunce, boli more, boli nebo, boli kiša. Boli sve ono što živi bez njega, boli čitav svet… Kada nam odlazi neko drag, sve odjednom stane, zaustavi se na trenutak i podseti na prolaznost, na godine koje su prošle i koje će proći. Pravimo iskorak iz sadašnjosti i postajemo deo beskrajne vanvremenske nedokučive staze koja vodi samo u jednom smeru. Kada nam odlazi neko drag, odlazimo i mi zajedno sa njim. Jedan deo nas, možda najlepši. Odlazi ono nešto što smo imali sa tom osobom i ni sa jednom drugom. Odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo proživeli i koji se upravo njegovim odlaskom završio i pretvorio u sećanje. I na kraju, kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. A posle, nažalost, ne ide ništa. I upravo to ništa najviše boli…

Share Your Memories Or Express Your Condolences Below

SEND FLOWERS

SEND FLOWERS