Vlastimir Mića Bradić rođen je u Medveđi kod Trstenika 4. novembra 1948. od oca Dobrivoja Lule Bradića, i majke Dušanke Duške Bradić. Imao je jednu sestru, Radmilu Radu Nešić, koja nas iznenadno i prerano ostavi preselivši se u večnost pre desetak godina u Beogradu. Vlastimir je završio Tehničku školu u Trsteniku, a potom studirao i stekao diplomu Mašinskog inženjera na Mašinskom fakultetu u Čačku. Posle završene škole, radio je kao Mašinski Inženjer za Prvu Petoletku u Trsteniku. 10. avgusta 1975. godine oženio se Mirjanom Agatonović, ćerkom Damnjana i Olge Agatonović iz Male Drenove. U njihovom lepom i sretnom braku Bog ih podari sa dva sina, Aleksandarom i Ivanom Bradić. U Ameriku je došao 1978. godine i živeo je u Čikagu. Dok je živeo u Čikagu, radio je u mašinskoj struci kao mašinista. Vlastimir je bio veoma patrijahalana osoba, lepe, blage i mirne prirode sa čim je vrlo lako stekao dosta divnih prijatelja koje je puno voleo. Voleo je veselje i druženje sa svojim dragim prijateljima, kumovima i rođacima. Njegovo srce je uvek bilo veliko i puno razumevanja i ljubavi za svakoga, a posebno za njegovu familiju koja je bila sav njegov život i radost. Obožavao je svoju suprugu i svoja dva sina sa kojima se uvek ponosio. Zbog svog lošeg zdravlja, Vlastimir se sa svojom suprugom i mlađim sinom Ivanom odselio za Feniks u Arizoni 1998. godine, u nadi da će suva i topla klima bolje odgovarati njegovom zdravlju. U početku ta klima mu je puno pomogla i oporavila njegovo zdravlje za neko vreme. Puno je voleo Arizonu i stekao dosta divnih prijatelja sa kojima se često družio. Na žalost, zadnje dve godine njegovo zdravlje se pogoršalo. Činjeno je i rađeno sve što se znalo i moglo da bi mu se zdravlje popravilo, ali prokleta bolest bila je jača i njegovo srce je prestalo da kuca 29. marta 2003. godine oko šest sati posle podne. Vlastimir je bio veliki junak i borac za život do zadnjeg časa. Na njegovim očima ostadoše zadnje dve suze bola za svojom familijom koju napušta. Vlastimir, ljubljeni suprug i voljeni otac, ostavlja za sobom da večno tuguju i žale za njim suprugu Mirjanu, sinove Aleksandra i Ivana Bradić. Vlastimir takođe ostavlja u tuzi mnogobrojnu rodbinu: sestrića Miška sa suprugom Dušicom i decom Jelenom i Milanom Nešić; šuraka Paju sa suprugom Nadicom i decom Draganom i Jelenom Agatonović; rođaku Snežanu Bajić sa familijom; kao i kumove i mnogobrojne prijatelje. U Srbiji Vlastimir ostavlja u tuzi tasta Damnjana i taštu Olgu Agatonović; tetku Dobrinku Terzić; braću od ujaka Dragog Kostića sa familijom i Vasu Kostića sa familijom; braću od tetaka Zorana Terzića sa familijom; familiju od pokojnog Milana Terzića; Raku Čulumovića sa familijom; sestre od tetaka Bojku sa familijom; Danče sa familijom; Ružu sa familijom i familiju od pokojne sestre od tetke Zorice; kao i mnogobrojne rođake, kumove i prijatelje. Ova čitulja ostaće zauvek na internetu kao večna uspomena na Vlastimira Miću Bradića.