У петак 1. децембра, 2023. године, у свом дому у Корал Спрингсу, држава Флорида, упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Лазар Костур (83) док је његова вољена супруга протиница Мира, са којом је провео 54 и по године у браку, била поред њега.

Лазар Костур је рођен 1. априла 1940. године у Цивиљанима, Далмација, од покојних Илије и Цвите Костур. У Геру, држава Индиана, се доселио 1958. године, где је и завршио Емерсон Средњу Школу.

Лазар је 1962. године уписао Семинарију Свете Тројице у Џорданвилу, држава Њујорк, који је успешно завршио са Дипломом Тоелогије Универзитета Државе Њујорка 1967. године. У жељи да надогради своје образовање, студира Руски језик и Историју на Индијана Универзитету Нортвест, а потом Магистарски на Рузвелт Универзитету у Чикагу, држава Илиној из Историје.

8. јуна 1969. године Лазар је ступио у брак са Миром Степановић из Детроита, држава Мичиген. На празник Воздвижења часног Крста, 27. септембар 1969. године рукоположен је у чин ђакона руком Његовог Преосвештенства др Фирмилијана (Оцокољића), Српског Православног Епископа средњезападноамеричког, у Српском Православном Саборном Храму Светог Саве у Милвоки, држава Висконсин.

Његова прва парохија је била Српска Православна Црква Светог Николаја у Вокигену, држава Илиној, где је и рукоположен у презвитерски чин 1. фебруара 1970. године. Отац Лазар је премештен 1. октобра 1973. године на службу при Српској Православној Цркви Светих Петра и Павла у Саут Бенду, Индиана. Његов рад у винограду Господњем се наставља од априла 1976. године у Српској Православној Епархији западноамеричкој; прво, при Цркви Св. Саве у Сан Габријелу, држава Калифорнија, па касније у Српској Православној Цркви Св. Тројице у Кастро Вали, држава Калифорнија. Српску Православну Цркву Св. Георгија у Дулуту, Миносата примио је под своју пастирску негу у априлу 1980. године. А априла 1986. године о. Лазар прелази у Саборни Храм Светог Пропорока Илије у Мерилвилу, држава Индиана. Његово Преосвештенство Епископ топлички Митрофан (Кодић), у то време администратор епархије средњезападноамеричке, унапредио га је 5. новембра 1989. године у протојерејски чин. Отац Лазар служио је при Саборном Храму Св. Пророка Илије у Мерилвилу, држава Индијана све до свог пензионисања 31. августа 2008. године. На дан његовог јубилеја 40. годишњице свештеничке службе, на празник Воздвижења часног Крста 27. септембра 2009. године, Његово Преосвештенство Г. Лонгин (Крчо), епископ новограчаничко-средњезападноамерички наградио је протојереја Лазара правом ношења напрсног крст. После пензионисања одлазио је на молитву и помагао при Српској Православној Цркви Светог Симеона у Норт Мајамију, Флорида и током летњих месеци у својој парохијској цркви Светог Илије у Мерилвилу, држава Индиана.

Прота Лазар и протиница Мира имају петоро деце, Кристину, Петра, Татиану, Сузану и Николаја. Био је отац пун љубави који је подигао своју децу на Христовом путу и у Његовој Светој Цркви. Приоритет за целу породицу је увек била Света Литургија и богослужење. Његовим молитвеним примером у свом дому отац Лазар је увек пазио да његова деца буду на стази вере. Био је морални пример, служио и учио чистим срцем и преданошћу Христу. Свакодневно се молио за све своје пријатеље, парохијане и свештенство.

Од своје деце, поносно је добио 24 унука и једну праунуку: протиница Кристина и њен супруг протојереј-ставрофор Драгомир Туба: Јован и његова кћерка Амара, Михаила (Александар) Томић, Петар, Ана и Лазар; син Петар и његова супруга Данијела Костур: Ивана, Марина и Дејана; кћерка Татиана и њен супруг протојереј-ставрофор Милован Катанић: Василије, Лазар, Николина, Јелена, Јована, Милица и Илија; кћерка Сузана и њен супруг Николас Трипологос: Јоанис, Алексиа и Стефан; син јереј Николај и његова супруга попадија Јекатарина Костур: Лазар, Касијана, Марија, Илија, Николај и Ксенија. Његова породица му је била највећи понос и радост. Живео је свакодневно мислећи о њима, посећујући их, зовући их и обасипајући их љубављу.

Прота Лазар и протиница Мира испунили су свој сан провевши својих заједничких, благословених, пензионерских 15 година у Корал Спрингсу, држава Флорида, на сунцу, у коме је он уживао.

У току последњих пар година живота, отац Лазар је имао неколико здравствених проблема, мождани удар 2021. год, који је уз помоћ рехабилитације издржао, покушавајући да испуни своју жељу да поново служи. У септембру ове године о. Лазару је дијагностикиван најагресивнији вид можданог рака.

Нека наш Господ прими блажену душу свога слуге, протојереја-ставрофора Лазара Костура у одаје Његовог Небеског Царства, где нема болести, ни туге, ни уздисаја него живот вечни. Вечан му помен!

Распоред Богослужења Четвртак, 7. децембра у 6 сати увече Свештеничко опело у Саборном Храму Св. Илије у Мерилвилу, Индиана.

Петак, 8. децембра у 9 сати ујутру Архијерејска Заупокојена Литургија и Погреб у Манастиру Св. Саве.

У наставку Даћа у Манастиру Нова Грачаница.

ОЖАЛОШЋЕНИ:
Супруга: протиница Мира Костур; Деца: протиница Кристина (протојереј-ставрофор Драгомир) Туба, Петар (Данијела) Костур, протиница Татиана (протојереј-ставрофор Милован Катанић), Сузана (Николаос) Трипологос, јереј Николај (попадија Јекатерина) Костур; Унуци: Јован Туба (праунука Амара), Михаила (Александар) Томић, Петар Туба, Ана Туба, Лазар Туба, Ивана Костур, Марина Костур, Дејана Костур, Василије Катанић, Лазар Катанић, Николина Катанић, Јелена Катанић, Јована Катанић, Милица Катанић, Илија Катанић, Иоанис Трилпологос, Алексија Трипологос, Стефан Трипологос, Лазар Костур, Касијана Костур, Марија Костур, Илија Костур, Николај Костур и Ксенија Костур; Сестра: (Стеван) Игленџа са породицом; Свастика: Милица Бојл са породицом; Породице Игленџа и Драгић.