У понедељак 27. децембра у 2010. године у 71. години живота, престало је да куца племенито срце Божидара Пантелића из Чикага, родом из Лазаревца у Србији, од оца Саве и мајке Живке Пантелић. Пре доласка у Америку 1992. године Божидар је радио у термоелектрани Колубара као инжењер. Вјечнаја памјат. Родбина и пријатељи су се опростили од покојног Божидара у четвртак 30. децембра 2010. године од 10 сати пре подне до 11 сати пре подне у српској православној катедрали Светог Васкрсења Христовог на Редвуд Драјву у Чикагу. Опело је почело у 11 сати пре подне. Сахрана је обављена на гробљу Манастира Нова Грачаница. ДУБОКО ОЖАЛОШЋЕНИ: Супруга Иванка, син Ђорђе Пантелић са супругом Шели, кћерка Катарина Орб са супругом Аланом, унучад Изабела, Лука и Николај Пантелић и Александра Орб, сестра Марија Јеренић са њеном фамилијом, шурак Александар Каљевић са супругом Олгом и његовом фамилијом, као и остала многобројна родбина, кумови и пријатељи у Отаџбини и Америци. —————————————————- Божидар Пантелић рођен је у Лазаревцу 3. марта 1940. Године од оца Саве и мајке Живке. Детињство првео у Лазаревцу и ту је завршио основну школу и гимназију 1959. године. У седмом разледу гиманзије упознао је своју супругу Иванку. После завршене гиманзије одлази на факултет у Београду где уписује електротехнику. После прве године прелази на машински факултет, схвативши да то више воли. После дипломирања ступа у брак са Иванком и заједно 1969. године одлазе у Америку, жељни нових знања и открића. У Чикагу почиње да ради за Sorgent Loundy као пројектант нуклеарних електрана. Радио је на цевоводима и на процесу хлађења нуклеарних реактора на електранама Zaian, LaSalel и Colorado/Denver нуклеарке. 1973. године родио му се син Ђорђе кад га је носталгија за родним крајем одвукла назад у Србију. У Лазаревцу почиње да ради у Колубари као пројектант у пројектантском бироу. Видећи загађење Лазаревца од приватних котларница дошао је до идеје да изкористи вреле гасове из сушаре уља за грејање целог Лазаревца и околних места. Уз помоћ пријатеља из дедињства успео је да своју идеју топлификације спроведе у дело. Он је био главни и одговорни пројектант целог пројекта. Није запоставио ни своју породицу. Направио је велику породичну кућу и са великом љубављу је преносио своје знање на свог сина Ђорђа и кћерку Катарину. Вихор рата 1992. године натерао га је да се са коферима и породицом врати назад у Чикаго, остављајући све што је до тада створио иза себе. По повратку у Чикагу радио је у Abbott Labs и другим пројектантним компанијама које су имале потреби за талентованим инжењером са великим радним искуством. Прва операција бајпаса срца урађена је 1994. Године. За то време син Ђорђе завршава факултет и ради пуних пет година као извођач радова на новој John Stroger болници у Чикагу. Кћерка Катарина завршава факултет и успешно полаже магистратуру. Немирни дух му и даље није дао мира и са сином отвара фабрику гранита, где на трећем спрату организује радионицу у којој са уживањем ради на пројектима и идејама из дентињства. Смрт га је затекла у радионици, радећи са љубављу на ономе што је волео. За њим остају да вечно тугују супруга, син, кћерка и четворо унучади. Овај текст написали су његови најмилији.