У петак 30. децембра 2005. године у 84. години живота престало је да куца племенито срце Ђуре Петровића, родом из Вољчине, срез Топлички у Србији, од оца Максима и мајке Милице. Покојни Ђуро био је борац четничког покрета отпора под командом Ђенерала Драже Михаиловића. Заробљен, провео је пуне три године у немачком заробљеништву. По доласку у Сједињене Америчке Државе Ђуро је био активан члан удружења бораца Краљевске Југословенске Војске Дража Михаиловић. Родбина и пријатељи су се опростили са покојним Ђуром у понедељак 2. јануара 2005. године од четири сата поподне до девет сати увече у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Мали помен одржан је у седам сати увече. Опело Ђури Петровићу одржано је у манастиру Светог Саве у Либертивилу у уторак 3. јануара 2006. године у 11 сати пре подне. После опела обављена је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: син Александар са супругом Леонором и сином Николом, син Божидар, брат Добрислав, као и остала многобројна родбина, кумови, пријатељи и саборци у Отаџбини и Сједињеним Америчким Државама. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Ђуру Петровића.