У петак 5. јула у својој 78-мој години живота престало је да куца племенито срце нашег супруга, оца, свекра и деде, доктора Петра Константиновића. Помен доктору Константиновићу одржан је у недеља у 7. јула од 4 до 9 сати после подне у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Помен Петру Константиновићу служили су отац Чедомир Костић и отац Ђуро Крошњар у 7 сати после подне у Светој Гори. Опело доктору Константиновићу одржано је у понедељак, 8. јула у 11 сати пре подне у манастиру Нова Грачаница. После опела обављена је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: супруга Љубинка, синови Предраг и Младен, снаха Бранка, унучад Петар, Марина, Елена и Александар, брат Војислав Бајовић са супругом Нином, као и остала многобројна родбина и пријатељи у Отаџбини и Америци. КРАТКА БИОГРАФИЈА ДР. КОНСТАНТИНОВИЋА Др. Петар Константиновић рођен је у Сарајеву 26. јула 1925. године од мајке Маре Станић и оца Радослава Константиновића. Мара Станић је претходно живела у Америци, у држави Монтани, граду Буте, између 1905. и 1920. године са својим првим супругом и њихово троје деце. Несрећа у руднику узела је живот њеном мужу. Она се са децом 1920. године вратила у Босну, у Сарајево. Ту се упознала и удала за Радослава Константиновића. Из тог брака родио се Петар Константиновић. Несрећа се поново десила, када је Мара умрла од дифтерије. Мали Петар је остао сироче у 6. години живота. Отац Радослав је преузео бригу о својој деци: троје деце из Мариног првог брака и о свом сину Петру. Петра је углавном одгајала најстарија сестра Дана. Касније, у току другог светског рата старијег брата Војислава и сестру Даринку убили су окупатори. После другог светског рата Петар се 1946. године уписао на медицински факултет у Београду. Био је прва послератна српска лекарска генерација. Медицину је завршио 1951. године. После завршеног факултета вратио се у Сарајево где је радио као професор примаријус на Гинеколошкој-Акушерској клиници, и то од 1953. до 1992. године. Др. Петар Константиновић је имао врло успешну 40. годишњу каријеру у којој је помагао на хиљаде пацијената и породио хиљаде беба. Био је веома омиљен. Волео је живот, децу, породицу и музику. Тако ће бити упамћен. Рат у Босни 1992. године је приморао Др. Петра Константиновића да напусти Сарајево и пређе у Београд. Из Београда долази код синова у Чикаго где живи од 1993. године. Тешка болест је нарушила његово здравље али не и дух. Уз помоћ и негу своје породице успео је да се дугих 10 година одупире болести, све до 5. јула ове године када је полако, заувек, затворио своје ведре очи. Никада, ниједног тренутка, Др. Петар Константиновић није се пожалио на своје тегобе, зато што је љубав према животу горела у њему све до последњег даха. Чувеном Примаријусу Др. Петру Константиновићу и Његовој премилој породици -Од Мире и Мајка Павловића- И од самог песника Јована Драгослава Михаиловића Још једном звоне тужна звона, Опет се чује сете вјетар Још једна душа вјечности хрли – То је наш драги, вољени Петар! Живот је тајна, У смрти се наставља, Све у весељени нестаје И онде у вејчности обнавља, Звона овдје и даље плачу Уздаси тону у моћну ријеку, Срцу тешко да каже Збогом И тако сузе и даље теку. Ал вјечност је задњи циљ свему, Петар је тамо, поново млад, Да се моли за своје најдраже Петар је томе увелико рад! Јер срце му је пуно било и остало Предивне љубави за све, У близини Бога живога Сјећа се он само доброте – Жене му Љубинке, синова Драшка, Младена, Снахе Бранке, унучади свих чисте љепоте…! Сад он зна оно Што скривено овдје бјеше, Што највећи мозгови живућих Никако не могу да ријеше: Да има споне између два свијета, Мост на коме Петар сад стоји, Тајна врхунска – живот загробни – У милости Бога – живи, постоји…! Звоне звона ал не више тужно – Петар је са Свевишњим, срећан, сада: Нема бола, ни суза тамо Где Бог највиши премудро влада! Звона вјечности звоне сад силно, Душу Петру милујућ свилно; Све је ведрина, све сјај што лијечи У рају кад слушаш Божије ријечи, У рају се врли Петар овјековјечи! У Чикагу Јула месеца, лета Господњег 2002. Јован Драгослава Михаиловић, Песник Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Прим. Др. Петра Константиновића.