У понедељак 14. априла 2003. године у Чикагу у 73. години живота престало је да куца племенито срце Јаворке Мујковић родом из Лапова у Србији. Помен Јаворки Мујковић одржан је у среду 16. априла од 5 до 9 сати после подне у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу. Помен Јаворки Мујковић служили су отац Александар Ивановић и отац Миодраг Антић у 7 сати после подне у Светој Гори. Јаворка Радисављевић, рођена Мујковић, од оца Владисава и мајке Лепосаве, рођена је 27. августа 1930. године у селу Лапово Варош. У својој шестој години остаје сироче без оца. Мајка Лепосава, звана Полка, остаје сама са троје деце: Станојем, Драгицом и Јаворком да их гаји сама. Исто се догодило и Јаворки која је сама подигла своје две кћерке: Љиљану и Мирјану. Јаворка се удала за Марка Радисављевића 22. децембра 1957. године и изродили троје деце: Љиљану, Зорана и Мирјану. 1960. године умро им је Зоран кад је био стар само шест месеци. 1965. године Јаворка и Марко се растају, тако да Јаворка остаје да сама како зна и уме изведе на пут своје две кћерке којима је била и отац и мати. 1969. године Јаворка се разболела од опаке болести и провела у кревету 13 месеци. За то време њена сестра Драгица и зет Драгослав преузимају бригу око деце. 28. маја 1975. године Јаворкина кћерка Љиљана долази код оца Марка и маћехе Дане у Америку. Код њих је провела следеће две године. 1980. године Љиљана добија америчко држављанство и убрзо доводи своју мајку Јаворку и сестру Мирјану са њеним двоје деце, Сањом и Слађаном, у Америку. Јаворка је била веома срећна са својим кћеркама и унукама, а још је срећнија била када се унука Сања удала за Милана Милочића и кад је добила праунуку Слађану, а од млађе унуке Слађане добила праунука Алкесандра. Волела их је као своје очи у глави. 29. децембра 1997. године Јаворка преживљава тешку операцију, а следеће године имала је још тежу операцију срца. Али била је то јака жена која је волела живот и брзо се опоравила. Међутим, кобног 16. фебруара 2003. године пада у дијабетичку кому која траје пуних пет дана. После тога бива све горе и горе. 29. марта 2003. године добија још један срчани удар. Тада је замолиле своје кћерке да је воде у свој родни кра , у своју Отаџбину Србију, у њено Лапово Варош где је још за живота подигла себи споменик на гробљу. Кћерке су то обећале и испуниле мајчину последњу жељу. Јаворка је била вредна жена која је своју пензију стекла радећи на кланици у Лапову. У слободно време је волела да хекла и штрика. Многе је лепе ствари направила док је снага држала и док је добро видела на очи. Јаворкино племенито срце престало је да куца у болници 14. априла 2003. године. Дубоко ожалошћени: кћерка Љиљана Зарић са супругом Милошем, кћерка Мирјана Радисављевић, унука Слађана Радисављевић, унука Сања Милошић са супругом Миланом, праунука Слађана Милошић, праунук Александар Радисављевић, сестра Драгица Милановић у Србији са супругом Драгославом и децом Браниславом и Небојшом и њиховим породицама, као и остала многобројна родбина, кумови и пријатељи у Отаџбини и Америци. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Јаворку Мујковић.