У петак 2. октобра 2009. године у 89. години живота, престало је да куца племенито срце Јеле Девић, удове покојног Шпире, родом из Земунка Горњег, од оца Николе и мајке Илинке Пуцар. Родбина и пријатељи су се опростили од покојне Јеле Девић приликом опела у понедељак 5. октобра 2009. године у подне, манастир Нова Грачаница, Треће Језеро, држава Илиноис у САД. После опела обављена је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: Син Саво са супругом Радојком, син Милан, син Мирко са супругом Милевом, син Јован са супругом Надом, син Борислав са супругом Наталијом, Смиљана Девић-супруга покојног сина Невена, кћерка Љубица Пиља са супругом Ђуром, унучад: Велибор, Анђела, Бранислав, Бранка, Елвис, Сања, Јелена, Владимир, Биљана, Зоран, Горан, Драган и Јована; праунучад Марко, Петар, Николас, Александро, Настасија, Ања, Николина, Душан, Никола, Невен, Џордан, Мија и Дејан; сестра Зорка Гулић, брат Јован Пуцар са супругом Секом, сестра Стеванија Драча са супругом Јанком, као и остала многобројна родбина, кумови и драги пријатељи у Србији, Аустралији, Италији и Америци. ОПРОШТАЈ МАЈЦИ За нас нема ни Равних Котара Гдје ‘но оста наша земља плодна Крај живота мајко јављала су звона Звона тешка бјеху преко тоне Читав Котар сачу зашта звоне Тог тренутка не би рада више Покој душе села испратише Гонила си благо тамо низ долове Да школује младе своје соколове Соколови твоји не залечи себе Предали се Богу мајко прије тебе Поздраве им носи и буди им мила Као што си мајко у животу била За живота кратка све ће брзо проћи Ти не плачи мајко По Божијем реду сви ћемо ти доћи. Хвала Мајко Епски пјесник Саво Девић Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Јелу Девић.