У недељу 1. фебруара 2004. године у својој 93. години живота, престало је да куца храбро срце Миодрага Јовановића из Брњице Гружанске, од оца Милована и мајке Драге. За време Другог Светског рата, од 6. априла 1941. године до 23. јануара 1943. године, као службеник југословенских железница учествовао је у многим диверзантским акцијама у саставу покрета Драже Михаиловића. Спасавао је свој народ од немачког окупатора и организовао разне диверзије: судар транспортних возова који су носили ратни материјал сила осовине, прекидао саобраћај на разним деловима пруга и тиме осујећивао достављање ратног материјала нациста, да би 23. јануара 1943. године био ухапшен од стране Гестапоа. Проводи тешке дане у логорима окупиране Југославије, а 21. јануара 1944. године бива отеран на принудни рад у Немачку где остаје до 29. априла 1945. године када га ослобађа америчка војска. У САД је допутовао 7. априла 1949. године, прво у Њујорк а затим у Чикаго, где је живео све до смрти. Увек је осећао прави тренутак за помоћ своме народу. Потврда томе је његов дугогодишњи рад на сузбијању лажи и изношење праве истине о страдању и геноциду који је вршен над српским народом у овом задњем рату. Имали смо прилике да видимо и чујемо на каналу 19. чикашке кабловске ТВ мреже многе Миодрагове видео записе интересантног садржаја, дискусије стручњака из разних области живота и рада. Као продуцент потврдио се у жељи да покаже целом свету инстину да је српски народ увек био жртва лажи и неистине. Успео је да укаже јавности на многе смишљене и режиране неистине, које су се појављивале на комерцијалним ТВ програмима и у водећим публикацијама. Сусрећући се на овом послу у Чикаго Ексцес ТВ са људима разних професија и националности, сазнаје о неправдама које су задесила и друге народе, па као победник и поштовалац истине, почиње да припрема програме од историјаског значаја за Ирски народ. За свој рад на овом послу добио је више признања. За своју велику љубав према истини и љубав према народима који су били оштећени неистином, за своје напоре и труд да се бар са овога месте чује истина, добио је плакету признања од ирског удружења Friends of Irish Freedom of Illinois. Премало је речено, а још мање нам је познато о животу и раду скромног човека кога судбина из његовог родног села Брњице, преко разних логора окупиране Југославије и Немачке донесе у Америку. Помен Миодрагу Јовановићу одржаће се у петак 6. фебруара 2004. године од 4 сата после подне до 9 сати увече у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу. Служба помена је одржана у 7 сати увече у Светој Гори. Опело је одржано у суботу 7. фебруара 2004. године у 10:30 сати пре подне у манастиру Нова Грачаница. После опела обавељена је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: синовци Драгољуб и Милорад Јовановић из Србије, са својим супругама Мирјаном и Драганом, снаја Драга, унук Матеја као и остала фамилија у Србији и сав српски народ Чикага и Отаџбине. У младости служио си српском роду, Борио се за српску слободу. Године су текле, ти тражио путе, Ране рода српског су те пекле, Ти водио битке љуте. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Миодрага Јовановића.