Професор Момчило Росић (105) преминуо је мирно у свом дому у Гленвју 7. јануара 2022. Рођен је 12. фебруара 1916. године у Глушцима код Шапца у Србији од оца Стевана и мајке Миљане Росић.

За собом је оставио сина Џорџа (Мери) из Еванстона, у Илиноису; два унука: Николаса (Валери) из Брумфилда, у Колораду и Грегорија (Роцио) из Милтона, у Њу Хемпширу. Иза њега је такође остало и шест праунука: Оливер, Калан и Еван у Колораду и Данијел, Арон и Џонатан у Њу Хемпширу. Његова вољена супруга Лони преминула је пре њега, након 59 година заједничког живота у браку.

Момчило Росић је имао испуњен и изузетан живот. Рођен је у јеку борби у близини српског фронта са Аустријом у Првом светском рату. По завршетку Краљевске војне академије у Београду 1937. године добио је чин официра. Међу његовим бројним достигнућима било је учешће у државном удару 27. марта 1941. године који је довео просавезничку владу у Југославију. Момчила Росића заробила је немачка војска када је напала Југославију 1941. године убрзо након тога, и провео је четири године у немачком логору за ратне заробљенике. Побегао је пред крај рата док су се савезничке трупе приближавале његовом кампу, а касније је служио као официр под америчком и британском командом да заведе ред у области у близини Оснабрика у северозападној Немачкој након завршетка рата. Ту је и упознао своју супругу.

Професор Росић је докторирао на Универзитету у Бону, у Немачкој 1950. и емигрирао у Сједињене Државе 1951. Био је професор руског језика и књижевности на Haкс колеџу у Галезбургу, Илиноис од 1959. до 1986. Након пензионисања, он и његова супруга Лони су се преселили у Гленвју да би били близу њиховог сина и унука.

Професор Росић је био веома омиљен код многих његових студената. Уживао је да предаје класике на руском језику, посебно Толстоја и Достојевског.

Један од његових ученика је прокоментарисао: „Научио ме је многим стварима, укључујући и како да приступим животу. Његове приче су откриле изузетну способност прихватања онога што јесте, захвалност на добрим стварима које нам се догоде и одржавање позитивног става. Изазови и потешкоће са којима се суочавао никада га нису огорчили нити су гајили песимизам. Волео је живот, живећи га пуним плућима. То је било очигледно по сјају његових очију и његовом спремном осмеху. Такође ми се чинио као изванредан посматрач људског стања. Могао је да види себе међу другима на љубазан начин. Имао је јединствен смисао за хумор."

Једна од изрека које је највише волео да саопшти породици била је из песме Que Sera Sera из 1950-их, „Шта буде, биће; Није на нама да видимо будућност."

Момчилу Росићу је била веома важна вредност образовања. Био је веома поносан на своју академску диплому, као и на дипломе које су његов син и унуци стекли из права, примењене математике и медицине.

Опело ће се одржати у суботу, 15. јануара 2022. у 12 часова у Српском православном манастиру Нова Грачаница, 35240 W Grant Ave, Third Lake, IL 60046.

Сахрана је на гробљу Пресвете Богородице.

Након погреба, у манастиру ће бити служена даћа.