У петак 2. јануара 2004. године, у граду Портланду, држава Мејн у Америци, у 51. години живота престало је да куца племенито и напаћено срце Радивоја Кецојевића, рођеног у Зеници 16. јуна 1953. године, од оца Михајла и мајке Загорке Кецојевић. Основну школу завршио је у Какњу а средњу у Зеници. По завршетку средње школе Радивоје се запошљава у ватрогасној јединици града Зенице. Био је вољен и поштован од својих колега. Учествовао је у многим случајевима спасавања људских живота и материјалних средстава. Поред многих званичних признања одликован је орденом за храброст и пожртвовање републике Босне и Херцеговине. По избијању грађанског рата остао је уз тешко болесну мајку у Зеници до 1994. године када је успео да се пребаци у Власотинце у Србији. Из Власотинаца се сели у Обреновац где остаје све до августа месеца 2002. године. Те године Радивоје долази у Америку, у место Портланд, држава Мејн. Опело покојном Радивоју Кецојевићу одржано је у суботу 10. јануара 2004. године у 11:00 сати пре подне у српском православном манастиру Нова Грачаница код Чикага у држави Илиноис у Америци. После опела уследила је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: браћа: Миливоје, Радован и Драган Кецојевић са својим породицама; сестре: Јагљика Блажановић са породицом; Мирјана Караматић са породицом; Радмила Станковић са породицом; Ранка Бараћ са породицом, као и остала многобројна родбина и пријатељи у Отаџбини, Америци, Аустралији, Шпанији, Шведској, Аустрији и Енглеској. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Радивоја Кецојевића.