Синиша Љ. Трифуновић, канадско-амерички Србин, велики националиста и демократа по убеђењу, преминуо је после кратке али неизлечиве болести у Трентону, Онтарио (Канада) у уторак 19. новембра 2002. год. Био је пензионисан, али врло активан и поносан доживотни почасни члан лиге Маринског корпуса САД у Ст. Питерсбергу, Флорида. Синиша – Сима је рођен у Београду, Србија у среду 24. фебруара 1932. године као млађи син оцу Љубомиру, једном од 1300 каплара ђака, и мајци Вери рођ. Скробер. Завршио је И. Мушку гимназију у Београду и студирао на београдском универзитету. Прогањан, затваран и пребијан и у гимназији и на факултету као националиста и син српског официра ликвидираног од комуниста, увиђа да му нема живота ни будућности под комунистичком диктатуром. Члан подмладка Белих Орлова са још двојицом одличних пријатеља и чланова своје тројке, изложио се смртној опасности и пребегао преко Гвоздене завесе у Аустрију, а мало доцније се пребацио у (тада) Западну Немачку. Одатле је емигрирао за Канаду, где је нашао своју нову отаџбину и нови дом. Убрзо је довео и мајку и тетку из Београда у Канаду. Вредан, ведар, увек расположен за шалу, поседовао је и велику жеђ за знањем. Наставио је студије на универзитету у Торонту и дипломирао. Свестран и талентован за пословање, увек је желео да буде свој газда и био је власник неколико малих успешних фирми. Волео је природу и топлу климу, па је живот проводио на два супротна краја америчког континента: лета на фарми на обали језера Консекон у Канади, које је обожавао, а зиме на плажама Ст. Питерсберга у Флориди. Убеђени нежења, сам је сахранио оца, брата, мајку и тетку. Није имао других блиских рођака. По изричитој жељи почившег, сахрањен је поред свог омиљеног језера Консекон. Четрдесето дневни парастос обављен је у цркви Св. Саве на српском гробљу у Лос Анђелесу, Калифорнија у суботу 28. децембра 2002. Оставља за собом велики број ожалошћених пријатеља и познаника разних националности широм света, који су га волели и поштовали због његовог поштења, искрености, несебичности и интелигенције. Увек спреман да помогне сваком ко му се обратио за савет или помоћ, био је оличење правог Србина и Хришћанина. За крст часни и слободу златну – слобода или смрт! Вјечнаја памјат! Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Синишу Трифуновића.