Slavka Bijelić Slavka Bijelić

Славка Бијелић

(1935 +2015)

У среду 2. децембра 2015. године у својој 81. години живота престало је да куца племенито срце Славке Бијелић, од оца Марка и мајке Данице Бијелић. Родбина и пријатељи опростили су се од покојне Славке у петак 4. новембра 2015. године од четири сати после подне до девет сати увече у Светој Гори Српском Православном Погребном Заводу, 3517 N. Pulkaski Road, Chicago, IL 60641. Мали Помен обављен је у седам сати увече у Светој Гори. Опело je обављено у суботу 5. децембра 2015. године у 11 сати пре подне у манастиру Нова Грачаница. После опела обављена је сахрана на манастирском гробљу. ДУБOКO OЖAЛOШЋEНИ: Синови Матија Паић, син Стojaн Пaић са супругом Биљaном и децом Tиjaном, Бoгдaном, и Joвaном, сeстрa Дрaгa Maцут са ћeрком Дaном и унуком Majом и сином Ђорђем са супругом, приja Oлгa Стeвaнoвић са сином Дрaгим, његовом супругом Aнђeлиjом и унучaди Рaнком, Дaниjом и Душaном, приjaтeљи Мaркoвић, јeтрвa Видa Пaић, синoвaц Симo Пaић са супругом Стaном, сином Зoрaном, ћeрком Рaдмилом и њеним супругом, синoвкa Нeвeнкa Ивaнишeвић са супругом Стeвом и ћeркама Гoрдaном Ђoкић и Taњом Пoпoвић сa њиховим фaмилиjaмa, синoвкa Нeдeљкa Toмичић са супругом Mирoслaвом, ћeрком Mилeном сa фaмилиjoм и синoвима Maркoм и Пeтром, кумoви Пaић сa пoрoдицaмa, кум Mилaн Ћулибрк сa пoрoдицoм, кум Брaнкo Mилић сa пoрoдицoм, кум Бeрa сa пoрoдицoм, u Кaнaди рoдбинa Биjeлић, Maцут, кумoви и приjaтeљи, у Отаџбини рoдбинa Биjeлић, Maнojлoвић и Maцут, као и остала многобројна родбина, кумови и пријатељи у Отаџбини, Америци и широм света.

За додатне информације можете се обратити СВЕТОЈ ГОРИ, српском православном погребном заводу у Чикагу на телефон 773-588-2200.



Foto i video

ИЗЈАВЕ САУЧЕШЋА

Nedja Tomicic (Arlington Heights, IL, USA)

Draga nasa braca Matija i Stojana, dragi nasi Tijana, Bogdane, i Jovane (bakin ponos), draga Biljo i prija Olga i ostali, primite saucesce. Ovih dana smo djelili suze i osmehe i uspomene i ispratili dostojanstveno Strinu Slavku do vjecitog pocivanja. Kao sto je njena jetrova Vida zakukala na inspracaju “nakitu moj, ljubavi moja, razgovoru moj, rano si nas napustila” u jednu ruku jeste specijalno gledajuci sa njenog ugla od 91 godinu. Medjutim, kad je bolest uradila svoje, kad je reum savio njeno ponosno stasito tjelo Bog je odredio da je primi u Rajsko Naselje gde nema vise bola. Neka joj je laka crna zemlja na svetom imanju Manastira Gracanica blizu svoga brace +Matije, blizu familije Markovica, blizu ostalih kumova i prijatelja i gde ce jos biti poznatih, njoj dragih pristalica. Vjecnaja pamjat draga Strina.

Nedja Nedeljka (Paic) Tomicic (Arlington Heights, IL)

Sa ovim recima sam se oprostila sa voljenom Strinom posle malog opela u Petak, (04-XII-15) a da uvedem ovde u jos jedan znak suosjecanja i saucesca dragoj braci Matiji i Stojanu, Bilji, Tijani, Bogdanu, Jovani, Priji Olgi, Strininoj sestri Dragi, njenoj familji, i svoj ostaloj Strininoj rodbini i ostalima koje je voljela kao svoje najrodjenije. “Pre 80 godina u selu Mrkobradi, Kordun, Srpska Krajina, radja se jedan lepi cvet da uljepsa to podrucje, da uljepsa zivot ocu Marku i majci Danici i ostaloj familiji Bijelic, usred Leta kad se zelene livade i gore, kad seoski rad nastaje bez prestanka. Mogu zamisliti kako je to bio lep i veseo cvet, skakutajuci po livadama. Nazalost, ako je ista imala bezbriznog djetinstva to se brzo promenulo sa pocetkom rata, Ustaskim vihorom koji je oteo od nje oca Marka u osmoj godini zivota. Brzo stece radno iskustvo ne samo u kuci nego i u ostalim seoskim obavezama. Lep cvet se razvija u najlepsu ruzu, koju u selu na prelu primjecuje Gojko Paic iz susednog sela. Gojko primjecuje da Slavka nije samo lepa nego je vredna, upravlja konjima, vidi se u polju da obavlja sve poslove. Gojko ne ceka odobrenje i suglasnost familija vec dovodi mladu Slavku da uljepsa Brdo Paic i polja ocisti od bujadi, od trnja i kopriva, da mu rodi sinove ……. (glas se gubi, gutaju se suze, skuplja se snaga)… Matiju 54e i Stojana 56e. Sve to Slavka obavlja dok Gojko u borbi protiv Komunizma stvara nove planove i prelazi granicu preko Slovenije u Austriju pa zatim u Kanadu. U Slavkinom srcu zivi nada da ce opet biti svi zajedno a u medjuvremenu, da bi obezbedila familiji zivot, zaposljava se u drvno-industrijsko preduzece u Vrginmostu gde nastavlja da radi 30 godina fizicki posao, dok su staze Gojka i nje zarasle. 71e sinove salje kod oca u Kanadu a tek 88e ponovo ugleda zajedno njene sinove povodom sklapanja braka sina Stojana sa Biljanom Stevanovic, cerkom …. (gutaj suze) pokojnog Ranka i Olge. Vraca se u Stari Kraj da odradi jos do pemzije. Medjutim, burnom situacijom zabrinut sin Stojan i snaha Biljana dovode je ponovo kod njih gde ostaje do kraja zivota. Njen blagi osmeh, medene reci, sale, savete poklanja unucadi Tijani, Bogdanu, i Jovani sa ostalom rodbinom i kumovima. Tople reci, ljubav, ponos izkazuje posebno omladini, kumicima, Stevanovicima Ranku, Daniji i Dusanu, svojoj rodbini i prijateljima i kumovima. Uvek prica djeci o slozi i ljubavi prema svojoj braci i sestrama. Kao sto se mnogo puta dogadja, ostre reci najcesce bacas onom koji je bas najvise uz tebe. Njena Prija Olga razume i nastoji sa Stojanom, Biljom, Tijanom, Bogdanom i Jovanom da joj ublaze bol. Uz nju ostaju do pslednjeg dana i brisu zadnju suzu. Htelo napaceno i sasuseno kao uvela ruza… a sada ce opet da cveta ponovo u Rajskom Naselju. Slava i hvala draga moja Strina”

Породица Ђорђевић (Chicago, Illinois)

Искрено саучешће породици Паић и Бијелић. Душан и Милош са породицом

Milena Bajic (Chicago, Illinois)

Mnogo nam zao nase kume Slavke. Bila je dobra zena, majka, baka, sestra, I kuma. Neka joj laka zemlja. Ozalescenoj familiji zelimo naiskrenije saucesce. Vjecna pamjat.

Поделите Ваша сећања или изразите Ваше саучешће

Пошаљи цвеће

Posalji cveće