Станија Проданић, ћерка пок. Радована и Новке Антонић. Изабрана као ружа у ливади цвећа удаде се за Јована Проданића. Имаде сина Милована, којега одгаји. Дође у Америку 1972. године. Захваљујући драгом Господу доживе да ожени сина јединца и доби снају Моевану, која јој замени ћерку коју није имала, која јој је породила златну унучад, унуке Танију и Веру и унука Николаса, сину наследника. Своје старе дане провела је на Хавајима са својом децом, док се једног дана није разболела и пала у постељу, где је остала непокретна осам месеци. Живот је волела и провела служећи драгог Господа и носила крст по Божијој заповести, с поносом и часно. Крсну славу и све српске празнике је волела, славила, и за то живела од године до године. Тако да је и ове године чекала да прослави славу и други дан своје крсне славе, у недељу 17. новембра 2002. године у 12:55 после подне упокојила се у Господу. Дубоко ожалошћени: син Милован, снаја Моевана, унуке Танија и Вера, унук Николас, муж Јован, браћа Станоје и Михаило Антонић са породицама у Србији, кумови и остала многобројна родбина и пријатељи у Отаџбини и Америци и њена света, Правословна Црква коју је највише волела. Драга мајко дођи ми у сну да те видим још једном. Син Милован Проданић Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Станију Проданић.