У четвртак 17. маја 2007. године у 88-ој години живота престало је да куца племенито срце српског родољуба Стевана Видљиновића, родом из Бравског у Босни, од оца Вида и мајке Маре. Стевана је 1941. године покојни брат Душан одвео у четнике. Борили су се у јединицама војводе Јездимира Денгића. Брат Душан погинуо је у борби 1943. године. Исте године Стеван бива рањен. 1945. комунисти осуђују Стевана на 18 година робије. У митровачком казамату остаје до 1951. године када је проглашена амнестија. Стеван, прекаљени борац против страног агресора и домаћих диктатора није могао да опстане под комунизмом. 1958. године пребегао је у Аустрију. У логору у Салцбургу проводи две пуне године заједно са великим бројем српских родољуба, међу којима су били Каваја и Зоран Гајић. Уз помоћ наше Цркве долази у Чикаго. Ћерку Десу са супругом Драганом доводи у Америку 1967. године а сина Душана 1972. године. Родбина и пријатељи су се опростили од покојног Стевана у среду, 23. маја 2007. године од четири сата после подне до девет сати увече у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Мали помен одржан је у седам сати увече у Светој Гори. Опело је обављено у манастиру Нова Грачаница у четвртак 24. маја 2007. године у подне. После опела обављена је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: син Душан са децом, ћерка Деса Караџић са супругом Драганом, сестра Јела у Босни код Градишке, брат Бранко у Београду, као и остала многобројна родбина, кумови и пријатељи у Отаџбини и Америци. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Стевана Видљиновића.