У суботу 21. јула у својој 52. години живота у хладној води језера Мичигeн нестао је наш драги, вољени син, супруг, отац, кум и велики доброчинитељ српске деце, Вељко Миљуш. Помен Вељку Миљушу одржан је у петак 16. августа од 5 до 9 сати после подне у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу. Опело је одржано у суботу 17. августа у 11. сати пре подне у манастиру Нова Грачаница. После опела обављена је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: супруга Ангелина; мајка Невенка Јовановић; син Александар; ћерка Елизабета; брат Милан Јовановић са породицом; кумови Маринко и Јела Косиер са породицом; многобројна родбина и пријатељи у Отаџбини и Америци као и захвална српска сирочад у Отаџбини. ОПРОШТАЈНО ПИСМО Драги Вељко, Покушавам се разувјерити да се нисам суочио са истином. Стварност коју си нам приредио најмање смо од тебе очекивали. Нажалост морамо се помирити са стварношћу да те нема више међу нама. Твоје срце и воља за животом били су већи од Мичигенских дубина, ниси издржао посљедњу борбу, борбу љубави и смрти. Знам да је твој несташни дух често трчао на степеништа која су нам била забрањена, ниси марио за то, био си превише самопоуздан и сигуран у себе да можеш издржати све борбе које ти живот нуди. Од дјетињства које си провео на Кордуну, мјесту гдје су за тебе биле најсвјетлије зоре и гдје си са Мишљуског брда гледао најљепше заласке сунца, одатле си кренуо у далеки свијет трбухом за крухом, да би створио стабилност и сигурност за мајку и себе. Нико данас од оних који те знају неможе рећи да у томе ниси успио. Заједно са својом супругом Ангелином, створио си дом љубави, благостања и вјере у живот. То је за тебе било мало. Осјећао си да можеш и многима који су поклекнули у животу да вратић вјеру у живот. Свједоци смо твоје велике хуманости и љубави према најугроженијима, посебно дјеци. На хиљаде српских малишана који су остали без свог једног или оба родитеља осјетили су твоју брижност и љубав према њима. После твоје животне трагедије контактирао сам неке од њих, то су већ одрасли момци и дјевојке који с великим запрепаштењем су примили истину о томе да више ниси међу нама. Сви су они исказали наду и жељу да ће Бог можда сачувати те и вратити натраг нама свима. Очекивања су била узалудна. Суочени смо са ситуацијом да више нећемо бити у прилици упутити неко српско сироче да се обрати чика Вељку у Чикагу, са молбом како да му се помогне. Сва та мала срца којима си помогао на читавом Кордуну, РСК и свеколиком српству неће никад заборавити твоје велико хумано дјело и у овом часу изражавају саучешће и бол који нас све потреса. Говорећи из свог личног искуства, познавајући тебе и твоје животно дјело, питам се која је то снага и енергија била потребна да се бори са свим тим животним обавезама, а да се није могло супротставити у моменту када је вал смрти налетио на тебе и за свагда те отргнуо из наших загрљаја и преселио у сјећање и успомене на тебе и твоје животно дјело. Плачемо, јер је Бог сузе створио за човјека, плачемо јер нећемо више никада бити у прилици да угледамо свјетлост која је зрачила из твог погледа, плачемо јер се угасио велики плам, велика буктиња, која је давала свјетлост многима на њиховом животном путу, али смо и поносни што је тај плам постојао који нам је уљевао наду и сигурност у врјеме у које смо крочили. Ниси могао да останеш равнодушан према судбини српског народа Крајине, прикључио си се њиховом отпору од првог дана, активно учествовао и помагао на свим пољима у здравству, школству, политици, економији, СПЦ-и и војсци РСК, несебично си улагао себе и са поносом увјек истицао број људи које си укључивао у добротворне акције Чикашке СДС и надасве хуманитарне асоцијације Сербијанкидс. Увјек си проналазио оправдавајуће околности за све који су се налазили ван тих акција, са тенденцијом да немогу сви бити на једном пољу, већ се свако проналази у домену својих могућности и жеље колико и коме жели помоћи. Твој посао, који је био гаранција успјеха свих твојих активности већ је прерастао домену човјека и улазио у сфере институције, није од тебе учинио човјека који би својим понашањем одбио сарадњу са било којим од твојих сународњака а и шире. То те још више чинило хуманистом и прегаоцем на глобализацији човјекових интереса не само у редовима српства него и шире. Твоји пројекти Крајина инвестмент корпоратион, започети банкарски послови и кредитно инвестициони програми већ су дали видних резултата и обећавали су да си на правом путу. Ако ништа друго остат ће свјетли примјер нама који смо остали иза тебе да се послужимо сличним примјерима који ће бити од вишеструке користи за нас и за друштво. Хвала ти на твом пословном рјечнику који сам врло достојно слушао и хвала у име свих оних којима је тај исти рјечник помогао. Био си омиљен и драг међу свим члановима Ангелинине породице, многи од њих су овдје на твом посљедњем испраћају, дјеле тугу и бол заједно са нама свима и показују још једну твоју велику величину, присутност твога духа, дружења и поштовања међу свим људима добре воље. Драги Вељко, све си нас изненадио, растужио и разочарао својим прераним одласком, мајчино срце овај ударац тешко је подњело, ти си најбоље знао вашу тугу и терет живота који вас је довео у Америку, ти си најбоље знао колико је она гајила пожртвовања и љубави за тебе, некажем да то ниси знао вредновати, али си изневјерио њезину животну радост и прерано напустио башту у којој си се могао најсмјелије играти, а било је то мајчино срце и њена љубав према теби. Твој Александар и Елизабета немогу свима нама да искажу бол и тугу за губитком свог вољеног оца, али у њиховим срцима стоји велика подршка и подстрек које ће вјечно осјећати од вибрација твоје брижности над њима. Неколико пута си ми говорио да пола твоје снаге и воље за животом стоји у Ангелини, твом искреном животном сапутнику, супрузи која те је увјек разумјела од вашег првог сусрета до овог несретног растанка који нам је оставио свима рану на срцу. Знам и увиђам да јој је овај пут најтеже да те разумије, тешко јој је да схвати и прихвати ваш растанак, твој одлазак за свагда, али храброшћу и одважношћу мајке, супруге и пословне жене спремна је да понесе терет ваших заједничких обавеза и да се на себи својствен начин супростави животу, том немилосрдном ковачу људских судбина. Она је свејсна да је живот једна мала прича која има тужни завршетак, али се није надала да ће тај твој тужни завршетак доживјети тако прерано. Овај пут те неодајем већ хоћу рећи да си имао велико срце пуно љубави у којем је остало још много љубави неисцрпне, велика је штета што срце није могло издржати ту посљедњу борбу у којој си поклекао. Када сам данас дошао у твоју кућу чуо сам да неко цвили другачије од свију нас, погледао сам у Пуцијеве очи које су ми говориле: Вељко гдје си, засто се невратиш? Свима нама, нажалост, свијест је дозволила да схватимо и прихватимо твој одлазак, али остаје вјеран печат твога постојања у нама свима који су дошли данас овдје да те испрате на вјечни смирај и многима који нису били у прилици да дођу да се са тобом опросте. Изрази саучешћа у боли и тузи стижу са свих страна, са твог родног Кордуна, из читаве Крајине, од многобројних Крајишских породица које су те познавале, од читавих крајишких села која си колективно помагао од како су се вратили на своја опустјела огњишта, од пријатеља и познаника широм Републике Српске и Србије, многих наших заједничких познаника из читаве Америке који су се доселили посљедњих година, сви су они осјетили трачак твоје хуманости у моментима кад им је била најпотребнија. Велико ти и незаборавно ХВАЛА за твоје животно дјело и за све што си учинио за своју породицу, за свој Кордун, Републику српску Крајину, за Републику Српску, за свеколико српство, за све људе добре воље, за своје кумове, пријатеље и познанике, за сву дјецу која ће твоје име памтити за свагда. Хвала ти Вељко за надчовјечност и за путоказ врједан човјековог труда да на њему истраје. Данас, увијек, и у вјеке вијекова. Слава ти. Илија Саула са Кордуна Тренутно борави у Филаделфији, држава Пенсилванија, САД Емаил: ilijakondor@aol.com Телефон: 610.446.4902 Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Вељка Миљуша.