У понедељак 22. августа 2011. године у 61. години живота престало је да куца племенито срце Владимира Рацковића из Чикага, родом из Љубића код Чачка, од оца Ратомира и мајке Јелене Рацковић. Био је четврто и најмлађе дете. Отац Ратомир био је Србин из Љубића, а мајка Јелена била је из Украјине. Упознали су се у Немачкој где су обоје били у заробљеништву. После рата вратили су ce у тадашњу Југославију, у Љубић, где су живели до смрти. Имали су две кћерке, Љубицу и Мирјану и два сина Мирка и Владимира. Владимир је био добро и радно дете. Као мали помагао је комшијама у чувању оваца, касније оцу који је радио као зидар. Основну школу завршио је у Љубићу а занат за алатничара и Вишу саобраћајну школу у Чачку. Радио је двадесет година у Чачку и 23 године у Чикагу. У Југославији био је један од најбољих радника. Добијао је више наградаЧ Најбољи алатничар Србије, други из целе Југославије, Октобарску награду града Чачка као и награде предузећа Слобода Чачак где је радио. 1988. године у 38. години живота дошао је у Чикаго, где је остао 23 годин, све до краја живота. Задње 22 године радио је за PUSKAR PRECISION где је био скоро незаменљив. Оженио се исте године кад је и дошао у Америку са Јеросимом Видаковић која је неколико година пре њега дошла у Америку из Ивањице у Србији. Имаjу троје деце, кћерку Ангелину и синове Mарка и Николу. Владимир је целог живота много тешко радио. Он и супруга Јеросима су радили и гајили децу, направили су кућу у Љубићу и купили кућу у Чикагу. За 23 године брака само су два пута били сви заједно на одмору, једном у Србиј и и једном у Мексику. Владимир је стално говорио да као оду у пензију мало ће живети у Љубићу а малу у Чикагу, али његове жеље су остале неостварене. Оставио је неутешну супругу и децу, сестру Љубицу са породицом у Чикагу, брата Мирка са породицом у Србији, стевана и Наташу, децу преминуле сестре, у Намачкој, као и многобројну родбину, кумове и пријатеље. Родбина и пријатељи опростили се од покојног Владимира у суботу 27. августа 2011. године од 4 сата после подне до 7 сати увече у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Опело и сахрана биће обављени у четвртак 1. септембра 2011. године у родном Љубићу код Чачка. Вјечнаја памјат. ДУБОКО ОЖАЛОШЋЕНИ: Супруга Јеросима, кћерка Ангелина, синови Марко и Никола, сестра Љубица Мариновић са супругом Томиславом и децом Бориком, Милорадом, Јеленом и Натали, брат Мирко Рацковић са супругом Драгицом са кћеркама Силвијом Рацковић и Снежаном Ди Лорензо и њеним супругом Ђузепом, свастика Стојна Вићентић са супругом Драгутином, сином Драганом и кћерком Драганом, сестрић Стеван Домановић са породицом, сестричина Наташа Домановић, шурак Стојан Видаковић са супругом Анком и породицом, рођака Весна Марјановић са кћерком Стефанијом, као и остала многобројна родбина, кумови и пријатељи у Отаџбини и САД.