Војислав Г. Поповић рођен је у свештеничкој породици 1913. године. Отац Гаврило убијен је у Аустро-Угарском нападу на Србију 1914. године. Оставио је за собом самохрану супругу Цају са троје мале деце. После завршене гимназије Војислав Поповић завршио је као први у својој класи војну академију у Србији и постао официр Војске Краљевине Југославије. Са сломом Југославије бива заробљен. После вишегодишњег немачког заробљеништва радио је у енглеској војсци. У Америку је дошао 1950. године и населио се у Чикагу где је радио у Republic Steel Corporation. Док је радио упоредо је и студирао и стекао две факултетске дипломе на престижном Illinois Institute of Technology: диплому металуршког инжењера (1957. године) и диплому за Бизнис и Економију, Индустријски Менаџмент, (1963. године). Воја Поповић био је оснивач и први председник црквено-школске општине Св. Симеона Мироточивог у јужном Чикагу, оснивач Српске Братске Помоћи, члан Српксе Народне Одбране, уредник СЛОБОДЕ и СРПСКИХ НОВИНА, рачуновођа Новограчаничке Митрополије, сарадник Епархијског Обзервера, Економиста, Калумет Пејпера и многих других новина. Тело покојног Воје било је изложено у петак 15. јуна од 5 сати после подне у Светој Гори, Првом Српском Православном и освећеном Погребном Заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роад. Улаз на паркинг Свете Горе из улице Еди, прва улица јужно од улице Адисон. Помен Воји Поповићу служио је отац Александар Ивановић у 7 сати после подне у Светој Гори. Опело је одржано у суботу 16. јуна у 11:30 сати пре подне у манастиру Нова Грачаница. После опела је одржана сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: супруга Мира, син Александар са супругом Елизабетом, унук Стивен, унука Оливија, синовац Добривоје Поповић у Србији и Славиша Рафајловић у Чикагу као и многобројна родбина и пријатељи у Отаџбини и Сједињеним Америчким Државама. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Војислава Г. Поповића.