О нама
Света Гора у Чикагу, 15. јула, лета Господњег 2000. освештењем које је обавио Његово Преосвештенство, епископ Америчко-Канадски Митрополије Новограчаничке господин Лонгин са присутним свештенством, оцем Радомиром Никчевићем, изаслаником Његовог Високог Преосвештенства, митрополита Црногорско-Приморског, господина Амфилохија,као и пред великим бројем присутних грађана, свечано је отпочео са радом први и једини српски православни погребни завод у Чикагу.
“Света гора” ће се наћи у помоћи свим православним хришћанима у најтежим тренуцима и обезбедити достојанствен православни погребни обред, утемељен на начелима квалитета, вредности и услужности, са повољним ценама, вазда под духовним окриљем свете Православне Цркве у својим освештеним капелама у Чикагу, у парохијској цркви или за случај да станујете далеко у погребном заводу близу Вас
У случајевима сахрана ван Америке, Света Гора има велико искуство и предност тиме што преко својих службеника у Србији преузима комплетну одговорност транспорта и сахране из било ког места у Америци до било ког места или гробља у бившој Југославији.
Цела процедура обично не траје више од седам дана од датума упокојења, а трошкови сахране у Отаџбини, са укљученим авионским превозом упокојеног лица, преузимањем од места упокојења, плаћањем свих аеродромских и царинских такси на београдском аеродрому Никола Тесла и превозом да гробља у било ком крају бивше Југославије обично не превазилази цену сахране на локалном гробљу у Америци.
Православно хришћанско учење о молитвама за умрле заснива се на вери у бесмртност душе и у васкрс тела. Пошто се љубав међу хришћанима не прекида ни после смрти, наша Црква наставља и даље да се моли за своје чланове, без обзира били они овде на земљи или се већ преселили у вечност. Наша Црква је посветила један дан у недељи, сваку суботу, као дан за молитве за умрле.
Појединачни помени мртвих, или парастоси, су помени који се врше после смрти: у трећи; осми; четрдесети дан и после пола године и годину дана.
Трећи дан после смрти:
Душа присупа тешком духовном испиту.
Осми дан после смрти:
Душа одлази у небо да се поклони Свевишњем
Четрдесети дан после смрти:
У четрдесети дан по разрешењу душе од тела завршава се ходање душе по митарствима.
Полугодишњи парастос:
Парастос се врши да би кроз наше молитве умилостивили Бога, да би покојнику олакшао муке или увећао блаженство.
Годишњи парастос:
Као што се сваке године сећамо дана када смо физички рођени, тако исто треба да се сећамо дана смрти наших најмилијих. То је дан њиховог духовног рођења у нови- духовни живот. Обично се на дан годишњице од смрти покојнику подиже и освећује надгробни споменик. Чин освећења споменика у требнику се зове “Освећење надгробног крста”, што значи да би споменик могао бити освећен, мора на себи да има урезан знак Крста Господњег.
Црква је одредила неколико дана у години када се врше општи помени за све умрле. Ти се дани називају задушнице.
У нашој цркви постоје следеће задушнице: