O nama
Sveta Gora u Čikagu, 15. jula, leta Gospodnjeg 2000. osveštenjem koje je obavio Njegovo Preosveštenstvo, episkop Američko-Kanadski Mitropolije Novogračaničke gospodin Longin sa prisutnim sveštenstvom, ocem Radomirom Nikčevićem, izaslanikom Njegovog Visokog Preosveštenstva, mitropolita Crnogorsko-Primorskog, gospodina Amfilohija,kao i pred velikim brojem prisutnih građana, svečano je otpočeo sa radom prvi i jedini srpski pravoslavni pogrebni zavod u Čikagu.
“Sveta gora” će se naći u pomoći svim pravoslavnim hrišćanima u najtežim trenucima i obezbediti dostojanstven pravoslavni pogrebni obred, utemeljen na načelima kvaliteta, vrednosti i uslužnosti, sa povoljnim cenama, vazda pod duhovnim okriljem svete Pravoslavne Crkve u svojim osveštenim kapelama u Čikagu, u parohijskoj crkvi ili za slučaj da stanujete daleko u pogrebnom zavodu blizu Vas
U slučajevima sahrana van Amerike, Sveta Gora ima veliko iskustvo i prednost time što preko svojih službenika u Srbiji preuzima kompletnu odgovornost transporta i sahrane iz bilo kog mesta u Americi do bilo kog mesta ili groblja u bivšoj Jugoslaviji.
Cela procedura obično ne traje više od sedam dana od datuma upokojenja, a troškovi sahrane u Otadžbini, sa uključenim avionskim prevozom upokojenog lica, preuzimanjem od mesta upokojenja, plaćanjem svih aerodromskih i carinskih taksi na beogradskom aerodromu Nikola Tesla i prevozom da groblja u bilo kom kraju bivše Jugoslavije obično ne prevazilazi cenu sahrane na lokalnom groblju u Americi.
Pravoslavno hrišćansko učenje o molitvama za umrle zasniva se na veri u besmrtnost duše i u vaskrs tela. Pošto se ljubav među hrišćanima ne prekida ni posle smrti, naša Crkva nastavlja i dalje da se moli za svoje članove, bez obzira bili oni ovde na zemlji ili se već preselili u večnost. Naša Crkva je posvetila jedan dan u nedelji, svaku subotu, kao dan za molitve za umrle.
Pojedinačni pomeni mrtvih, ili parastosi, su pomeni koji se vrše posle smrti: u treći; osmi; četrdeseti dan i posle pola godine i godinu dana.
Treći dan posle smrti:
Duša prisupa teškom duhovnom ispitu.
Osmi dan posle smrti:
Duša odlazi u nebo da se pokloni Svevišnjem
Četrdeseti dan posle smrti:
U četrdeseti dan po razrešenju duše od tela završava se hodanje duše po mitarstvima.
Polugodišnji parastos:
Parastos se vrši da bi kroz naše molitve umilostivili Boga, da bi pokojniku olakšao muke ili uvećao blaženstvo.
Godišnji parastos:
Kao što se svake godine sećamo dana kada smo fizički rođeni, tako isto treba da se sećamo dana smrti naših najmilijih. To je dan njihovog duhovnog rođenja u novi- duhovni život. Obično se na dan godišnjice od smrti pokojniku podiže i osvećuje nadgrobni spomenik. Čin osvećenja spomenika u trebniku se zove “Osvećenje nadgrobnog krsta”, što znači da bi spomenik mogao biti osvećen, mora na sebi da ima urezan znak Krsta Gospodnjeg.
Crkva je odredila nekoliko dana u godini kada se vrše opšti pomeni za sve umrle. Ti se dani nazivaju zadušnice.
U našoj crkvi postoje sledeće zadušnice: