У суботу 2. октобра 2004. године, у 93. години живота престало је да куца племенито срце Бранислава Станишића, родом из села Бујачић поред Ваљева, од оца Мирка и мајке Ане Станишић. Бранислав је као краљевски официр Југословенске Војске провео четири године у немачком заробљеништву. Због комунизма се никад није вратио у Отаџбину. Покојни Бранислав био је пуних 50 година председник Српског Народног Универзитета, био је дугогодишњи Члан Српске Народне Одбране, један од оснивача Српске Братске Помоћи, као и издавач и уредник листа Српска Зора. Покојни Бранислав био је изложен у четвртак 7. октобра од 3 сата после подне до 9 сати увече у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Мали помен у седам сати увече служило је свештенство: отац Саво Босанац, отац Драгољуб Павићевић, отац Ђуро Крошњар, отац Јован Тодоровић и други свештеници. Опело Браниславу Станишићу одржано је у манастиру Нова Грачаница у петак 8. октобра у 11 сати пре подне. После опела обављена је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: братаница Ана која се свесрдно бринула о покојном Браниславу до краја његовог живота и која га је волела исто као свог рођеног оца, са унуком Наташом; братанац Михаило са унукама Лорен, Емили и Оливијом, братаница Сузана са мужем Џоном и унуцима Кристијаном и Амелијом; кћерка Бранка Максимовић у Србији са унучади Вуком и Милицом; као и остала многобројна родбина, кумови и пријатељи у Отаџбини и Сједињеним Америчким Државама. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Бранислава Станишића.