У суботу 6. септембра 2003. године у својој 63-ој години живота, у Вудриџу поред Чикага, престало је да куца племенито срце Љубинке Живковић, родом из Барја, општина Лесковац у Србији. Љубинка Живковић је основну школу за васпитаче завршила у Београду. Радила је као учитељица у Мирошевцу и Боринцу, а као васпитачица у дечјем вртићу 1001 радост у Лесковцу. Пензионисала се 1994. године и преселила у место Вудриџ поред Чикага у држави Илиноис, Сједињене Америчке Државе. Реч на помену Уцвељени чланови породице, Тужни скупе, Опраштамо се данас од наше мајке, баке и сестре Љубинке Живковић. Тања и Неша су изгубили добру и племениту мајку, Ана, Софија и Павле своју баку коју су обожавали баш као и она њих, а Даница, Гордана и Светлана своју сестру. Љубинка је свој живот проживела у непрестаном раду, борби и мукама. Они светли тренуци у њеном животу давали су јој снагу да истраје жртвујући себе зарад других. Увек је осећала као дужност да помаже другима, било ученицима и деци у вртићу, која су је обожавала, члановима породице, комшијама и пријатељима. Понекад и изнад својих здравствених и других могућности. Из њеног крхког и слабог тела избијала је не само доброта, него и непресушна енергија. Ту енергију трошила је немилице. Љубинка је рођена у Барју, поред Лесковца у Србији, 15. октобра 1941. године. Основну школу и школу за васпитачице завршила је у Београду. Радила је као учитељица у Мирошевцу, Боринцу а као васпитачица у Никшићу и највећи део радног века у дечјем вртићу 1001 радост у Лесковцу. Пензионисала се 1994. године. Била је удата за Милорада Живковића, учитеља, који је преминуо кад је њој и њиховој деци највише требао. Недораслу децу сама је одгајала и подигла мајчински се жртвујући. Кад је требало да ужива у пензији, са својим унуцима, одлучила се да напусти Србију и дође код своје фамилије овде. За њу живот у овој земљи као да је кренуо од почетка. Радила је послове који су били неспојиви са њеном струком а посебно са здрављем. Пред очима је имала циљ да своју децу извуче из напаћене земље. Таман кад је довела сина, снају и унуку и требала да ужива у кругу породице, оболела је. Али је и даље била пуна планова и идеја. Планирала је као да је у најбољим годинама. Као што је живела тихо, мирно, повучено, ненаметљиво, склањајући се да ником не смета, тако је и отишла у рај. Успомену на Љубинку, добру мајку, супругу, баку и сестру носиће у срцима сви који су је познавали. Посебно њена ћерка Тања и син Небојша, њени унуци, њене сестре, снаха и зет. За њих ће она вечно живети. Нека нађе свој вечни мир и спокој. Нека јој је слава и хвала. Дубоко ожалошћени: ћерка Татјана, син Небојша, унуке Ана и Софија, унук Павле, зет Момчило, снаха Снежана, мајка Загорка, сестре Даница, Гордана, Светлана, Љубица, брат Момчило, као и остала многобројна родбина и пријатељи у Отаџбини и Америци. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Љубинку Живковић.