Са тугом и жалошћу јављамо да је у четвртак 5. априла 2007. године у 59-ој години живота престало да куца племенито срце Милорада Микице Кецмана, родом из Обреновца у Србији, од оца Милана и мајке Живадинке. Милорад је био добар Србин, весео човек златних руку, човек који је волео живот и уживао у својој породици и пријатељима. Родбина и пријатељи су се опростили од покојног Милорада у понедељак, 9. априла 2007. године од четири сата после подне до девет сати увече у Светој Гори, српском, православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Мали помен одржан је у седам сати увече у Светој Гори. Опело је обављено у манастиру Нова Грачаница у уторак 10. априла у подне. После опела обављена је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: син Саша са супругом Бригитом и децом Андрејом и Мајклом. Ћерка Слађана са супругом Џоном и децом Леом и Андрејом, као и остала многобројна родбина, кумови и пријатељи у Отаџбини и Америци. МИКИ! ЗАШТО! ЗАШТО СВЕ ШТО ЈЕ ЛЕПО ИМА КРАЈ? ЗАШТО, САМО СУНЦЕ ИМА ВЕЧНИ СЈАЈ? А ТАЈ СЈАЈ СИ ИМАО И ТИ. ЗНАМ , ХТЕО СИ И ЖЕЛЕО ДА ГА ПОДЕЛИШ САМНОМ. НО СУДБИНА ЈЕ ТА КОЈА НАМ НИЈЕ ДАЛА. ОТЕЛА ТЕ ЈЕ ОД МЕНЕ И ОДВЕЛА У НОВИ ЖИВОТ. ВЕРУЈУЋИ У ВАСКРСНУЋЕ, ОСТАЈУ МИ САМО МОЛИТВЕ У КОЈИМА ЋУ МОЛИТИ ГОСПОДА СИНА БОЖИЈЕГ КАО И АНЂЕЛЕ ДА ТЕ ЧУВАЈУ КАД ТО НИСАМ МОГЛА ЈА. ВОЛЕЛА САМ ТЕ И ВОЛЕЋУ ТЕ. А АКО ЈЕ ТО ГРЕХ МОЛИЋУ БОГА ДА МИ ТАЈ ГРЕХ НИКАД НЕ ОПРОСТИ. ОСТАЋЕШ ВЕЧНО У НАШИМ СРЦИМА ТВОЈА ГОЦА, НИКОЛА И ДАНИЈЕЛА Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Милорада Микицу Кецмана.