У понедељак 3. априла 2006. године у 48-ој години живота престало је да куца племенито срце Мире Сремчевић-Сибинчић, родом из престоног Београда, од оца Грујице и мајке Каће. Мира Сремчевић завршила је основну и средњу школу и дипломирала психологију на Филозофском факултету у Београду. Од малих ногу се бавила глумом и певањем, наступајући у оквиру многих аматерских позоришних група, а на крају студија била је и стални члан ансамбла Народног позоришта у Суботици. У Америци је живела од краја осамдесетих, где је магистрирала психологију, и кроз све ове године се активно бавила глумом и другим културним активностима. Као члан Српског академског клуба била је организатор многих акција и манифестација, стално инсистирајући на оснивању правог позоришта у овдашњој српској заједници. Идеју је, заједно са десетином других заљубљеника у ову уметност, остварила у оквиру Српског културног клуба Свети Сава оснивајући прошле године рпско позориште, које се публици представило изванредним представама: играли су Власт, Кабаре и Покондирену тикву, а Мира је својим талентом, идејама и великим познавањем уметности била окосница свих пројеката. Незаборавну улогу Феме из Покондирене тикве одиграла је пре само нешто више од две седмице, пркосно се борећи против опаке болести. Био је то њен последњи сусрет са суграђанима, онако како је то највише и волела, на сцени, под рефлекторима и са осмехом наде. Публика јој је тада упутила последњи аплауз, као најлепшу награду уметници великог срца и широке душе, која је своју енергију, дух и безграничну љубав поклањала другима, градећи тако свој необично испуњен живот. По њему ће бити заувек запамћена, а супруг Зоран и безбројни пријатељи у Америци и Србији чуваће у сећању њен ведри лик, доброту и осмех оптимизма. Родбина и пријатељи су се опростили од покојне Мире у четвртак, 6. априла 2006. године од четири сата после подне до девет сати увече у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Опело је одржано у седам и тридесет сати увече у Светој Гори. Сахрана Мире Сремчевић-Сибинчић обављена је на Бежанијском гробљу у Београду у суботу 15. априла 2006. године. Дубоко ожалошћени: супруг Зоран са синовима Алексом и Марком, снаја Елен, сестра од ујака Славица Максимовић, брат од ујака Александар Звекић као и остала многобројна родбина и пријатељи у Отаџбини и Сједињеним Америчким Државама. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Миру Сремчевић-Сибинчић.