Sa tugom i žalošću u srcu, javljamo da je 17. avgusta 2007. godine u 79-oj godini života, sa nadom u vaskrsenje i život večni, prestalo da kuca plemenito srce našeg Radmila Markovića, glavnog arhitekte Crvene Zgrade u Čikagu. Radmilo Marković je bio vodeći evropski arhitekta, koji je emigrirao u Čikago 1959. godine i dizajnirao čuveni CNA Centar i nekoliko drugih podjednako važnih lokalnih zgrada kao i druge građevine širom Amerike. Kada je poznati kolumnista Robert J. Hergut pitao Radmila da objasni zašto je izabrao crvenu boju za CNA Centar, on je na to odgovorio: “ Mislimo da Centar može malo da živne. Radmilo Marković rođen je u Beogradu 9. aprila 1929. godine, od oca Antonija po profesiji bankara i majke Olivere po profesiji zubara. Tradicionalno u to vreme, najmlađi sin u porodici je odlazio u vojsku, ali su drugi svetski rat i komunistički režim tog vremena promenili tradiciju za većinu porodica. Nadaren za nauku i umetnost, bezuslovno je težio ka arhitektruri. Diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu, odsek arhitekture, i zaposlio se u Energoprojektu, u to vreme vodećeg evropskog arhitektonskog preduzeća. U njegov raznoliki niz arhitektonskih projekata spada i prva posleratna visoka zgrada u Beogradu, moćna postrojenja i fabrike, i novi dizajn za beogradski zoološki vrt. Njegovi dizajni osvojili su mnogobrojne međunarodne nagrade, čak i u zemljama Afričkog kontinenta i Libanu. 1957. godine, gospodin Alfred Šov, generalni direktor čuvene čikaške arhitektonske kompanije Shaw, Metz & Dolia ga poziva da dođe u Sjedinjene Američke Države. Njih dvojica su se upoznali na međunarodnoj arhitektonskoj konvenciji u Dubrovniku. Radmilo Marković konačno dolazi u Ameriku 1959. godine. Kasnije, tadašnji senator Everet Makinli Dirksen i predstavnik Harold R. Koler, sponzorišu za Radmila da postane američki državljanin. Počinje da radi u drugoj velikoj arhitektonskoj kompaniji Graham Anderson Probst & White. Radeći za njih dizajnirao je mnogobrojne zgrade širom Amerike i van nje, uključujući i CNA Centar. CNA ga je kasnije postavio i imenovao za njihovog glavnog korporacijskog arhitektu. Ostao je da radi za njih narednih 25 godina nadgledajući razvoj CNA vlasništva širom Amerike. Radmilo Marković je živeo za svoju porodicu i bio veliki ljubitelj svega što je Dizni. Dok je još bio mladić u Evropi, jednom je pisao Volt Dizniju izražavajući svoje ushićenje i zanos. Volt Dizni je lično odgovorio na njegovo pismo i poslao mu nekoliko skica, učinivši da Radmilo do kraja svog života ostane fasciniran svime što je Dizni. Rodbina i prijatelji su se oprostili od pokojnog Radmila Markovića u ponedeljak 20. avgusta 2007. godine u deset sati ujutru u Srpskoj Pravoslavnoj Sabornoj Crkvi Svetog Vaskrsenja, 5701 Nort Redvud Drajv, u Čikagu. Posle opela održana je sahrana na Memorial Park Groblju, 9900 Gros Point Roud u Skokiju. Duboko ožalošćeni: supruga Mirjana, sin Marko, ćerka Marina i petoro njegovih najdražih unuka, kao i ostali mnogobrojni prijatelji širom Amerike i u Domovini. Ova čitulja će ostati zauvek na internetu kao večna uspomena na Radmila Markovića.