СЛАВКО ТАРБУК рођен је 25. јуна 1941. године на Банији у селу Доњи Кукурузари, општина Хрватска Костајница. Потекао је из сиромашне породице, од мајке Катарине и оца Михајла, који су имали још три сина: Бору, Ђуру и Живка. Славко је увек тежио томе да у свом животу много тога стекне и својим тешким радом постигао је доста. Са својом супругом Милком напустио је родно село и настанио се у Петрињи где су заједно направили велику обитељску кућу и стекли двоје дјеце, кћерку Славицу и сина Синишу. Тамо су провели најљепши дио свог живота и 1990. отворили су своју приватну продавницу у кући. Када су најбоље пословали у Хрватској је почела да се развија национална мржња те се десило много разних догађаја у породици покојног Славка. Његов син био је неправедно ухапшен од стране хрватске полиције, а одмах након тога њихова продавница је била минирана. Међутим, касније када је Петриња била у рукама Војске Српске Крајине они су обновили све то и поново почели из почетка. Но, и то није дуго трајало. 1995. године догодила се Олуја и они су, као и хиљаде других људи, напустили Петрињу и отишли у Србију. Тамо су били четири године, све до доласка у САД. Поновно, са великом жељом да се има нешто своје, да се живи у своме, покојни Славко је са својом породицом успио да се нађе у своме, да се купи кућа и да коначно поновно почне да ужива у својим унучићима и смиреном и нормалном животу. Управо тада, када је све имао, задесила га је тешка болест коју је храбро подносио и покушавао свакако да је превлада, али на жалост није је успио пробољети. Славко је умро 22. новембра 2003. године у својој 62. години живота, а иза њега су остали да га памте и заувијек воле његова породица: супруга Милка, кћерка Славица, син Синиша, снаха Милана, унука Уна и унук Александар, те још једини живи брат Живко, његова снаха Драгица и братанац Милан који су такођер овдје у САД и који су заједно са најужом Славковом породицом дијелили све патње кроз које је Славко пролазио у својој болести. Нека му је вечна слава и хвала! Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Славка Тарбука.