У суботу 16. јуна 2007. године у 73-ој години живота престало је да куца племенито срце Смиљане Радаковић, родом из Горње Требиње на Кордуну, од оца Ђуре и мајке Зорке Кривокуће. Већ са шест месеци остаје без мајке и отац Ђуро преузима бригу о дјеци. Смиљана и сестре јој Анка и Даница одрасле су као и већина других у тој околици, у сиромаштву и тешком раду. Кад је стасала у одраслу дјевојку удала се за Ђуру Радаковића из Поповић Брда код Карловца. Са Ђуром је добила кћер Мару 1965. године а онда и сина Николу 1971. године. Много се радило и покушавало стећи за бољи живот, али зло је закуцало на њихова врата кад се муж Ђуро разболео и умро у својој 38-ој години живота остављајући јој на пуну одговорност Мару и Николу. Смиља је радила без престанка уз пуно напора да би исплатила кредите, те да би успела ишколовати своју дјецу. И успела је у томе, уз пуно поноса обоје су стасали у праве и честите људе и као што је пуно пута знала рећи да јој је то био лијек и додатна снага да се иде даље за боље сутра. Али мутни облаци су се наднели над нашом бившом земљом. Син Никола, Смиљанина десна рука и нада, већ стасит и преузевши већину домаћинских обавеза у њиховом домаћинству, мораде поћи у рат као и већина људи у околини и несретним случајем изгуби свој млади живот у 22-ој години. Смиљана сломљена од туге и бола није посустала, наставља и даље бригу о домаћинству и на терет јој пада и сада већ покојна свекрва која се разболела. Падом Крајине 1995. године Смиљана полази са осталим народом Кордуна у избеглиштво за Србију где је провела готово цијелу годину док није успела да се пребаци код кћери и зета у Америку. Сретна што је поново са својом Маром али дубока туга због свега што је изгубила, Смиљана добија своју унуку Марију-Хелену и нова искра се родила у њеном напаћеном животу. Њена срећа постаје још већа кад се родио унук Никола. Сад је баба Смиљанин живот почео бити поново испуњен са новим радостима. Колико нам је пута причала са поносом о свом покојном сину, баба Смиља дубоко доживљава унука Николу као замену од свога сина. Увек тиха и блага баба Смиља увек спрема и кува за своје унучиће, готово никада не дижужи глас на њих чак и кад су несташни. Са зетом Вељком се слаже од првог дана у заједништву, увек са пуно мира и разума разговара, помаже у домаћинству и радује се нашим догађајима у породици. Знала је више пута да каже уз сузе, изгубила сам јединца и то ми је рак рана до задњег трена, али ко да ми је сам бог послао Вељу. Сада кад се опраштамо од тебе морамо нагласити да си имала посебно мјесто у нашем животу и било нам је лијепо до задњег часа. Твоја унука Марија је рекла, али зашто она мора да иде кад је ми сви пуно волимо и требамо, твој унук Никола је рекао, бут баба хад суцх специал wаy оф киссинг ме лике но оне елсе… Наш живот с тобом био је испуњен са радошћу и разумијевањем и хвала што си била са нама. Само можемо сви да се надамо да си сада код својих најмилијих, док вам се и сами са божјом вољом не придружимо. Остаћеш заувек у нашим срцима.Породице Грба, Манојловић, Џелајлија и Карталија.Нека ти је вечна слава. Вјечнаја памјат. Родбина и пријатељи су се опростили од покојне Смиљане у понедељак, 18. јуна 2007. године од пет сати после подне до девет сати увече у Светог Гори, СРПСКОМ православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Мали помен биће одржан у седам и тридесет увече у Светој Гори. Опело је обављено у манастиру Свети Сава у Либертивилу у уторак 19. јуна 2007. године у два сата после подне. После опела обављена је сахрана на манастирском гробљу. Дубоко ожалошћени: ћерка Мара Грба са супругом Вељком и децом Маријом и Николом, сестра Анка Карапанџа са породицом, породице Грба, Мајсторовић, Манојловић, Џелајлија и Карталија, као и остала многобројна родбина, кумови и пријатељи у Отаџбини и Америци. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Смиљану Радаковић.