Властимир Мића Брадић рођен је у Медвеђи код Трстеника 4. новембра 1948. од оца Добривоја Луле Брадића, и мајке Душанке Душке Брадић. Имао је једну сестру, Радмилу Раду Нешић, која нас изненадно и прерано остави преселивши се у вечност пре десетак година у Београду. Властимир је завршио Техничку школу у Трстенику, а потом студирао и стекао диплому Машинског инжењера на Машинском факултету у Чачку. После завршене школе, радио је као Машински Инжењер за Прву Петолетку у Трстенику. 10. августа 1975. године оженио се Мирјаном Агатоновић, ћерком Дамњана и Олге Агатоновић из Мале Дренове. У њиховом лепом и сретном браку Бог их подари са два сина, Александаром и Иваном Брадић. У Америку је дошао 1978. године и живео је у Чикагу. Док је живео у Чикагу, радио је у машинској струци као машиниста. Властимир је био веома патријахалана особа, лепе, благе и мирне природе са чим је врло лако стекао доста дивних пријатеља које је пуно волео. Волео је весеље и дружење са својим драгим пријатељима, кумовима и рођацима. Његово срце је увек било велико и пуно разумевања и љубави за свакога, а посебно за његову фамилију која је била сав његов живот и радост. Обожавао је своју супругу и своја два сина са којима се увек поносио. Због свог лошег здравља, Властимир се са својом супругом и млађим сином Иваном одселио за Феникс у Аризони 1998. године, у нади да ће сува и топла клима боље одговарати његовом здрављу. У почетку та клима му је пуно помогла и опоравила његово здравље за неко време. Пуно је волео Аризону и стекао доста дивних пријатеља са којима се често дружио. На жалост, задње две године његово здравље се погоршало. Чињено је и рађено све што се знало и могло да би му се здравље поправило, али проклета болест била је јача и његово срце је престало да куца 29. марта 2003. године око шест сати после подне. Властимир је био велики јунак и борац за живот до задњег часа. На његовим очима остадоше задње две сузе бола за својом фамилијом коју напушта. Властимир, љубљени супруг и вољени отац, оставља за собом да вечно тугују и жале за њим супругу Мирјану, синове Александра и Ивана Брадић. Властимир такође оставља у тузи многобројну родбину: сестрића Мишка са супругом Душицом и децом Јеленом и Миланом Нешић; шурака Пају са супругом Надицом и децом Драганом и Јеленом Агатоновић; рођаку Снежану Бајић са фамилијом; као и кумове и многобројне пријатеље. У Србији Властимир оставља у тузи таста Дамњана и ташту Олгу Агатоновић; тетку Добринку Терзић; браћу од ујака Драгог Костића са фамилијом и Васу Костића са фамилијом; браћу од тетака Зорана Терзића са фамилијом; фамилију од покојног Милана Терзића; Раку Чулумовића са фамилијом; сестре од тетака Бојку са фамилијом; Данче са фамилијом; Ружу са фамилијом и фамилију од покојне сестре од тетке Зорице; као и многобројне рођаке, кумове и пријатеље. Ова читуља остаће заувек на интернету као вечна успомена на Властимира Мићу Брадића.