У петак 14. маја 2010. године у 56. години живота престало је да куца племенито срце Јове Латиновића, родом из Капљуха код Босанског Петровца, од оца Владе и мајке Ђуке Латиновић. Родбина и пријатељи су се опростили од покојног Јове у среду, 19. маја 2010 године, од пет сати после подне до девет сати увече у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд. Мали помен одржан је у седам сати увече у Светој Гори. Опело и сахрана обављени су у родном Капљуху. Вјечнаја памјат. ДУБОКО ОЖАЛОШЋЕНИ: Брат Ђурађ, брат Рајко са супругом Славицом и децом Тонијем и Душком, брат Драго са децом Игором и Борисом, сестра Гордана Иваниш са супругом Данетом и кћерком Драганом, сестра Милка са кћерком Владаном, драги пријатељи Милан Бабић и Марјан Лазић са фамилијама као и остала многобројна родбина, кумови и пријатељи у Отаџбини и САД. ПОМЕН Шест мјесеци је прошло како те изгубисмо драги Јово, наша десна руко. Најмлађи си био у породици и прије 20 година оде нам за Америку, мајци и оцу да за тобом срце се отрже, а ми, браћа и сестре, чекали смо да нам се вратиш. Нисмо те дочекали. Игра судбине, игра живота и смрти, носталгија, твој самачки живот у туђини нарушили су ти здравље и начели твоје велико срце. Мајка од твог погинулог друга Рајка Станковића рече: Зар је и његовом срцу нешто могло бити? А било је. Хвала људима са свих страна свијета које је на било који начин твоја смрт ганула и натјерала им сузу на око. Хвала нашем рођаку Милану Латиновићу из Аустралије, Чеди Ступару из Русије, Милкици из Канаде, тетки Борки из Енглеске, куму Душку из Србије. Хвала нашој Данијели -Лели из Суботице, која је посјетила твој гроб и запалила свијећу. Хвала људима из Босне и Херцеговине: Мићи Инђићу, Жељки Кецману, родбини Латиновић и Гвозденовић, многобројној родбини нашег зета Дане Иваниша, комшијама из твог родног Капљуха. Хвала људима из Америке : госп. Душану Ђоршевићу из Српског Православног Погребног Завода Света Гора у Чикагу на великом повјерењу и разумјевању, гос. Милану Бабићу и његовој супрузи Милени који каже: Ја сам Јову опремио као рођеног брата. , госп. Марију Лазићу и свима онима који су те познавали и дружили се са тобом у Америци. Хвала госпођи Надици Голубовић, твојој дугогодишњој пријатељици, која каже да је увијек била уз тебе, у најтежим тренутцима. Јово, поносни смо што смо те имали- понижени што смо те изгубили. Крај оца и мајке почивај у миру завичајном. ТВОЈИ НАЈМИЛИЈИ: брат Ђурађ, за кога си се највише бојао, сестре Милка и Гордана, које образа никад несуше, браћа Драго и Рајко, сестричина Владана и Драгана, и братићи : Игор, Борис, Тони, Душко, зет Дане и снаја Славица.